Ekipa emisije U našem ataru obišla je pocerinsko selo Dobrić i mladog stočara, Aleksandra Savića. Uzgoj ovaca i tov junadi poslednjih nekoliko godina postali su neprofitabilni, te on ozbiljno razmišlja da stavi tačku na ovaj deo porodične tradicije.
“Moja porodica se oduvek bavila stočarstvom. Ja sam odrastao ovde na selu. Kada mi je otac umro, poželeo sam da sve to očuvam. Nasledio sam 20-ak ovaca, danas ih imam oko 60. Bilo je dobro jedno vreme, sada je jako teško opstati u ovčasrtvu.” – kaže Aleksandar.
Naš domaćin je odrastao sa ovcama, uz oca je zavoleo stočarstvo. Međutim, jako je teško održavati farmu, ako ona ne donosi prihod. Aleksandar ima četvoro dece, te ne može priuštiti da mu stočarstvo bude hobi. Ne zna šta je razlog za sunovrat u ovčarstvu, ali limit za minimum 30 umatičenih ovaca, svakako je tome doprineo, smatra ovaj mladi stočar.
“Podignut je limit sa 10 na 30 ovaca, da biste imali prava na subvencije. Mislim da se zbog toga odjednom na trižištu našao veliki broj grla. Što je uticalo na ponudi i potražnju. Oni koji su imali 10-15 ovaca, nisu bili u mogućnosti da kupe, za to je neophodno dosta novca, te su rešili da prodaju i tih 10.” – smatra naš domaćin.
CENA JAGNJETA 230 DINARA
Na terenu su ovčari suočeni sa problemom nemogućnosti prodaje jagnjadi, kao i sa niskom otkupnom cenom. To naš domaćin smatra najvećim poteškoćama. Umatičena grla se slabo prodaju, jer ljudi više ne kupuju u tolikoj meri, kao pre nekoliko godina, dok je jagnjetina izuzetno potcenjena.
“Što se tiče prodaje jagnjadi za konzum, mislim da veliki problem pravi uvoz, jer kada naša dođu, mi nemamo kome prodati.” – kaže Aleksandar.
Osim toga, kada se kupac i pojavi, cena apsolutno ne zadovoljava troškove proizvodnje, ističe naš sagovornik.
“Ovde kod nas je sada cena oko 230-240 dinara, što je jako malo. Kada sve sračunaš, ostane ti od 700 do 1000 dinara po jagnjetu. Čemu onda držati?” – pita se naš domaćin.
Uz uzgoj ovaca, naš domaćin se bavi i tovom junadi, a trenutno ih na tovu ima šest. Na žalost, ni u ovoj grani stočarstva ne cvetaju ruže, te je računica, uprkos velikim najavama u vezi sa izvozom, poražavajuća.
“Cena teladi je oko 600 eura, a oktupna cena bikova oko 1,9. Negde po Srbiji je i niža, a problem je što je otkup stao, tako da nije lako ni prodati, čak ni tako jeftino.” – kaže naš sagovornik.
Ono što stočari posebno zameraju resoru koji se bavi domaćim agrarom, jeste nedostatak strategije. Naime, oni jednostavno ne znaju kojim putem da krenu, a s obzirom na to da se ne radi o sezonskom poslu, dugoročniji plan im je i te kako neophodan.
