Milan Popov iz Melenaca, ovu sezonu ocenjuje kao veoma lošu kada je pčelarenje i proizvodnja meda u pitanju. Kako kaže, od kada pčelari ne pamti tako loše rezultate. Sve je počelo naravno od bagrema za vreme čijeg cvetanja vremenski uslovi nisu odgovarali pčelama. Naš domaćin kaže da ove godine nije izvrcao ni gram bagremovog meda.
‚‚To je neka pčelarska kletva: Da Bog da prehranjivao pčele u bagremovoj paši. A to se i dogodilo. Pre nekoliko godina sam imao isti slučaj. Onda je pao sneg na bagremovom cvetu. Ove godine gram jedan nisam izvadio. Morao sam da nosim pogače da prehranjujem pčele. Imao sam pčele na dve lokacije. Jedna lokacija je kod Velikog Gradišta, a jedna kod Valjeva. Na obe lokacije sam jako loše prošao.‚‚ – objašnjava rezignirano Milan.
Naš domaćin je imao oko 90 košnica, međutim sada ih ima 50. Brojni su problemi, ali najzinimljiviji je onaj koji se desio tokom cvetanja lipe, kaže Milan, i za koji on nema objašnjenje.
‚‚Na lipi sam imao problem, ne znam zašto. Morao sam da pobegnem sa lipe. Počele su da mi se gube pčele. Ne mogu da kažem zašto. Pošto imam sms vagu, vaga me je obaveštavala da svaki dan košnica ide u minus. Tu onda intervencija mora da postoji. Čim košnica ide u minus, mora nešto da se preduzme. Kad sam došao na pčelinjak, na Frušku Goru, video sam da nemam izletnica. Gubim izletnice. Ja sam morao da spakujem pčele i doneo sam ih u atar u Melence. Imam voćnjak između Zrenjanina i Melenaca pa sam tamo odneo pčele i tamo su mi bile.‚‚ – iznosi svoj problem Milan.
Ima li leka za trovanje pčela?
Usledila je suncokretova paša koja nije popravila situaciju. Na žalost, ove sezone on je sa 60-ak košnica izvrcao svega 200 kg meda, ukupno za čitavu godinu.
‚‚Pričaju da hibridi ne mede. Meni svaki suncokret medi. S tim što hibrid ima dubok lončić od cveta i pčela ne može da dopre do nektara. Tako da na tim hibridima jako loše prolazimo. Mora da se gleda gde će čovek da odnese pčele.‚‚ – kaže Milan.
Osim tog problema, kada pričamo o suncokretu, svedoci smo trovanja pčela iz godine u godinu. Nadali su se pčelari nekim ozbiljnijim akcijama kada je u pitanju kontrola posejanog. Međutim, čini im se da je to ponovo izostalo, kaže Milan. On se nada da će najave resornog ministarstva u vezi sa upotrebom hemijskih preparata doneti neke bolje rezultate.
‚‚Od ministra sam čuo da ni jedan ratar neće moći da dobije špeciju za tretiranje semena ili svoje parcele suncokreta, pšenice, ako ne završi kurs o upotrebi herbicida. Mora završiti taj kurs i mora prikazati koliko ima zemlje. Ne može da dobije ni gram više nego onoliko koliko obrađuje zemlje. To je za nas jedan velik pomak.‚‚ – sa nadom nam priča Milan.
Pomaka će zaista i biti ako najavljeno zaživi u praksi. Pomaka ima i kada je tržište u pitanju. Naš domaćin sav med proda na takoreći na malo od kuće i na pijaci. Za one koji med prodaju na veliko, poligon koji se gradi u Rači, doprineće direktnijoj prodaji. Bez nakupaca i ucena.
‚‚Kako ja razmišljam, to je jedan veliki pomak što se tiče prodaje meda za nas pčelare. Sad kad bude otvoren taj pogon u Rači, tu će onda biti tržišna cena.‚‚ – smatra Milan.
Posao oko pčelinjaka se priveo kraju a Milan se nada dobrom prezimjavanju i uspešnijoj sezoni dogodine.