Iako su mu predviđali blistavu sportsku karijeru, Zlatko Liščević iz Sombora, defanzivni fudbalski igrač sredine terena, koji je nosio dresove Crvene zvezde, OFK Beograda, Kolubare, Metalca, zbog niza sportskih povreda, pre tri godine je morao da napusti igračku karijeru. Sa sportskih terena se, nimalo slučajno, prebacio u poljoprivredne vode, te odabrao ovcu rase romanovska za uzgoj. Na imanju svojih roditelja, koji se bave uzgojem tovnih bikova i koza, podigao je moderan ovčarnik, kupio ovce od jednog poznatog uzgajivača u Obrovcu, i zasnovao svoju mini-farmu. U ceo posao se uključila i njegova supruga, a i njihova ćerkica uživa u hranjenju jaganjaca.
Okačio kopačke o klin i počeo da uzgaja ovce
Kako nam je ispričao Zlatko, prva godina im je bila najteža i najstresnija, jer im je ceo posao oko uzgoja bio velika nepoznanica. Danas sve odrađuju rutinski, ali i dalje sa puno pažnje i ljubavi prema romanovskim ovcama, za koje se Zlatko odlučio iz više razloga. Prvi je taj što su od države dobili sredstva, preko konkursa za mlade poljoprivrednike, i sa oko milion i po dinara, upustili su se u proizvodnju.
Nakon konsultacija sa iskusnijim proizvođačima, odlučio se upravo za tu rasu ovaca, jer su dosadašnja iskustva pokazala da je ona najrentabilnija. Nakon godinu dana, odlučili su se da uvezu određeni broj grla iz Češke, koja, kako ističe Zlatko, važi za lidera u proizvodnji te rase, i od tada im se znatno poboljšala genetika stada. Njegova je želja i cilj, da se njegova farma, za par godina svrsta u red vodećih u zemlji, i da postane prepoznatljiv po uzgoju romanovskih ovaca.
Romanovska ovca jedna je od najplodnijih rasa ovaca na svetu potvrđuje i naš sagovornik i dodaje da se najveći broj uzgajivača upravo zbog te njene odlike i opredeljuje za njen uzgoj. Kod ovaca ove rase dosta dobro izražena je i sposobnost za proizvodnju mleka. Kako dalje objašnjava, sa prosečnom proizvodnjom mleka od 150 do 200 litara u laktaciji, ova ovca bez problema othrani svoje leglo koje nekad broji i od 5 do 6 jagnjadi.
Meso jagnjadi ove rase ima karakterističnu rozikastu boju i ima malo drugačiji ukus u odnosu na rase koje se kod nas danas intenzivno gaje. Otporne jesu, ali veterinari skreću pažnju proizvođačima da ne shvataju olako uzgoj ovih ovaca. Zanemarivanje nekih osnovnih medicinskih koraka, i ovu rasu može lako učiniti ranjivom, a proizvodnju nerentabilnom.
Osnovano Udruženje odgajivača romanovskih ovaca
Kako ističe, romanovska ovca nije zahtevna u pogledu uzgoja. Potrebno je da im se obezbede suvi, topliji i higijenski uslovi u prostoru u kojem borave, da im se često menja voda i obezbedi hrana. U početku su, rukovodeći se savetima iskusnijih proizvođača ovih ovaca, koristili gotove koncentrovane smese, a danas sami pripremaju obroke za ishranu svojih vunenih ljubimaca. Žao mu je, kaže, što u okruženju nemaju slobodnih pašnjaka za ispašu, te su prinuđeni da ih gaje u štalskim objektima, ali se to nije reflektovalo na kvalitet njihovih grla.
Zlatko kaže da mu je prevashodni cilj da ima kvalitetan priplodni materijal, koji on, ali i drugi članovi novoosnovanog Udruženja odgajivača romanovskih ovaca u Koceljevi, žele da popularizuju, kako bi jednog dana mogli i da izvoze i postanu konkurentni i na stranom tržištu.
Iako je romanovska ovca poreklom iz Rusije, u toj zemlji ona nije toliko rasprostranjena kao u Češkoj, koja je modifikovala tu rasu i postala je lider u njenoj proizvodnji. Ipak, kako navodi Zlatko, srpski proizvođači su uspeli da uspostave kontakte sa ruskim proizvođačima, te bi u narednom periodu, mogla da se realizuje i poslovna saradnja. A pregovara se i sa ozbiljnim kupcima iz arapskih zemalja, u kojima se jagnjeće meso konzumira kao glavna vrsta hrane.
Romanovska ovca i plasman
Za tri godine, Zlatko je uspeo sebi da trasira put do pouzdanih kupaca, pre svega, vlasnika lokalnih pečenjara i klanica, te nije imao problema sa plasmanom, uprkos pandemiji koja je poremetila uslove na tržištu, i uticala na otkupnu cenu. Samo mali broj proizvođača može da se uklopi u cenu od 200 do 220 dinara po kilogramu, kolika je bila 2021. godine.
Prema njegovom mišljenju, optimalna cena kilograma jagnjetine, koja bi zadovoljila sve proizvođače, jeste 350 dinara. Njegova farma ovaca postala je prepoznatljiva i po kvalitetnom priplodnom materijalu, te im se poslednjih meseci javio veliki broj početnika u toj proizvodnji, za kupovinu ženki.
Narednih godina proboj na strano tržište
Zadovoljan je odnosom države prema uzgajivačima te rase, i trenutnih 7 hiljada dinara po grlu subvencija su mu vetar u leđa da proširuje objekte i povećava broj grla. On preporučuje svim proizvođačima da iskoriste sve olakšice koje nudi država, jer one mogu da im olakšaju put proboja na zahtevno tržište. Koristiće ih i porodica Liščević, jer imaju ambiciozne planove u godinama koje slede.
Zlatko kaže da ga sportski, takmičarski duh nije napustio, te će ove godine učestvovati i na specijalizovanim sajmovima sa svojim ovcama, kako bi odmerio snage sa drugim proizvođačima, ali i kako bi pospešio njihov kvalitet, da bi se, uz svoje kolege iz Udruženja, pozicionirali kao vodeći izvoznici te sve popularnije rase ovaca.
Sagovornik: Zlatko Liščević iz Sombora
