AKCIJA ĆE TRAJATI TOKOV ČITAVE PAŠNE SEZONE
Udruženje „Sačuvajmo pčele” i Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, započeli su akciju zaštite pčela u Srbiji od trovanja opasnim materijama. Akcija će trajati tokom čitave pčelarsko pašne sezona. Kazne su ogromne ako se laboratorijskom analizom utvrdi da je bilje tretirano opasnim otrovom, neonikotinoidom, najavljeno je iz Uprave za zaštitu bilja. Nekako tim povodom posetili smo Sašu Čolaka iz Banatskog Velikog Sela koji iza sebe ima 32 godine pčelarskog staža. Godinama unazad je veoma glasan kada je u pitanju borba protiv trovanja pčela.
“Na žalost ja sam imao nesreću da se među prvima sretnem sa trovanjem pčela od neonikotinoida, još 2008. godine. Ali uvek spominjem tu famoznu 2015. godinu, kada je u Kikindi 3509 košnica stradalo bukvalno za dva dana. Tako da se nadam da će ova akcija biti urađena do kraja i da će se konačno stati na put upotrebi nedozvoljenih preparata.” – kaže Čolak.
A baš te 2015. godine šteta koju su doživeli kikindski pčelari procenjena je na 700 hiljada eura, a u čitavom Banatu na oko 5 miliona eura. Tamošnji pčelari su tada bukvalno bačeni na kolena, priča nam Saša. Suncokret je najveći problem, dodaje naš domaćin. A šta se zapravo dogodi sa pčelom kada sleti na tretiranu biljku?
“Seme suncokreta se tretira neonikotinoidima, a kada procveta taj otrov je u cvetu. Kada pčela sleti na takav suncokret, ona se dezorijentiše i ne zna da se vrati kući.” – objašnjava Čolak.
NESTALO 90% PRIRODNIH OPRAŠIVAČA
Inače, neonikotinoidi su zabranjeni i u Srbiji još od 2015. godine, ali putem crnog tržišta budu dostupni poljoprivrednicima. Edukacija ratara traje već godinama, te se ne može reći da ne znaju za spomenutu zabranu. Reč je verovatno o manje savesnim poljoprivrednicima koji razmišljaju samo o trenutnoj zaradi. Problem trovanja pčela je problem koji se tiče svih ljudi na planeti, ističe naš sagovornik. Prema Sašinim rečima skoro 90% prirodnih oprašivača je nestalo, a evropskog bumbara na našim prostorima gotovo više i da nema.
“Pčele su u stanju da dopune taj nedostatak prirodnih oprašivača, ali pčele više nisu u stanju da prežive bez čoveka. A poljoprivreda opstaje zbog pčelarstva. Zamislite da sad pčelari odustanu, da dignu ruke od pčela. Ko bi oprašivao voće, povrće, industrijsko bilje? Jer prirodnih oprašivača gotovo da nema.”
Kao partner akcije, Fitosanitarsnoj inspekciji biće Udruženje „Sačuvajmo pčele”, čiji je zadatak da inspekciji dostavi tačno određene lokacije sa kojih će biti uzeti uzorci i poslati u laboratoriju na analizu. Svi troškovi analiza uzoraka obezbeđeni su iz budžeta Uprave za zaštitu bilja. Ukoliko se analizom pokaže da je bilje tretirano neonikotinoidima, kazne su ogromne, a stradenje pčela pada na teret vlasnika parcela na kojim je korišćen ovaj preparat.
