Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Knjaževcu

0
3481
Agrosaveti - Majstor pčelarstva 06

Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara – kaže na početku našeg razgovora , prilikom obilaska njegovog pčelinjaka u Knjaževcu, majstor pčelarstva, Ranko Vučković. Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana. Na brojnim stručnim predavanjima širom Srbije, trudi se da početnicima prenese svoje višedecenijsko iskustvo i da im otkrije sigurnu formulu za uspeh.

Luna Sensation Bayer 1120x180 V01

Uz savet proizvođačima da, u prvih nekoliko meseci, provedu uz iskusnog mentora, ali i da se testiraju da li su alergični na ubod pčela, Vučković na početku kaže da je slovo „A“ u započinjanju proizvodnje, pravilan odabir lokacije za postavljanje stacionarnog pčelinjaka.

Saveti za početnike

Pčele su nežna i osetljiva bića i potrebno im je obezbediti adekvatne klimatske uslove ali i kvalitetne košnice. On početnicima ne preporučuje kupovinu većeg broja košnica, kako se ne bi već u startu obeshrabrili. Takođe je veoma važno da svoje prve rojeve kupuju od proverenih pčelara, kako bi bili sigurni u zdravstveno stanje insekata.

ExelGrow Adama 1120x180

Agrosaveti - Majstor pčelarstva 05

I još mnogo saveta podelio je sa nama u prvim jesenjim danima, ovaj doajen pčelarstva, koji se na putu do sigurnog uspeha, obreo u raznim delatnostima. Iako je po zanimanju prosvetni radnik, kaže da je najmanje vremena proveo u svojoj branši. Ima decenijsko iskustvo rada u policiji i odbrani a danas se ponosno predstavlja kao profesionalni pčelar.

Četiri decenije bavljenja pčelarstvom

Prisećajući se svojih početaka pre bezmalo 4 decenije, ovaj uzorni pčelar kaže da je počeo sa svega 3 košnice koje su se u međuvremenu ustostručile i danas je njihovo gazdinstvo jedno od najuspešnijih u Istočnoj Srbiji.

Galenika Fitofarmacija Flux 1120x185

Agrosaveti - Majstor pčelarstva 04

Danas rojevi pčela porodice Vučković, vredno rade po mirisnim pašnjacima na sedam lokacija u Zaječarskom okrugu ali i drugim medonosnim područjima. Nasleđenu primitivnu ali uspešnu proizvodnju svoga dede, koji je koristio stare košnice, tzv. pletare-vrškare, zamenio je savremenim, visokoproduktivnim Dadan-Blatovim košnicama, kojih trenutno ima oko šest stotina. Pčelarstvo je, navodi ovaj iskusni proizvođač meda, vremenom evoluiralo, i zahvaljujući tome, današnjim pčelarima je višestruko olakšan rad.

PROČITAJTE I...  Nekontrolisano prskanje voćnjaka najveći problem za pčele

Matice i rojeve odgajaju, kako za svoje potrebe tako i u komercijalne svrhe. Rankovo osnovno pravilo je da kvalitetne matice zadržavaju dok se lošije menjaju odmah. Veliki problem današnjim pčelarima, kako nezadovoljno dodaje, predstavljaju nesavesni voćari, koji, u vreme prskanja pesticidima, neretko snose odgovornost za masovna trovanja i uginuća medonosnih insekata. Zato Vučković ukazuje na potrebu tesne saradnje pčelara i voćara.

Infinito Bayer 1120x180 V01

Agrosaveti - Majstor pčelarstva 03

Ne vole pčele pesticide ali im ne pogoduju ni vetroviti i kišoviti dani, te su košnice porodice Vučković smeštene u zavetrini i na južnoj ekspoziciji, čime su im, kako dodaje Ranko, simulirali uslove kao u zatvorenom prostoru.

Standardizacijom do sigurnog kvaliteta meda

Osvrćući se na ovu godinu, naš sagovornik kaže da je za 37 godina pčelarenja znao i za uspešnije ali da nemaju razloga za nezadovoljstvo, ni kada su u pitanju prinosi ni kada je reč o prodaji.

Spyrale Adama 1120x1080

Sa napretkom pčelinjih društava, napreduju i oni. Trude se da idu u korak sa svim savremenim trendovima koji smanjuju potrebu za dodatnom radnom snagom a povećavaju produktivnost.

PROČITAJTE I...  Pčelari iz Erdevika: Prošle godine nas je spasila lipa

Agrosaveti - Majstor pčelarstva 01

Razvili su seleći oblik pčelarenja. Paletiranje po nekoliko košnica i mašinski utovar u kamione, omogućavaju im da pčele mogu da sele više paša u toku godine. A poseduju i savremenu automatsku centrifugu za vrcanje meda. Meda koji se vrlo kratko zadržava u njihovom skladištu, pošto su sve teglice unapred rasprodate, najviše po Vojvodini, a veliko je interesovanje i za ostalih više od 40 artikala na bazi meda, na sajmovima i festivalima širom zemlje, na kojima su dobili i brojna priznanja za vrhunski kvalitet.

Problemi i planovi

U toku razgovora sa nosiocima proizvodnje Rankom, njegovim 45-ogodišnjim sinom Sašom i snajom Žaklinom, bilo je reči i o problemima koji tište današnje proizvođače meda. Pojava velikog broja falsifikovanog meda sumnjivog kvaliteta na domaćem tržištu, kako nam je rekao Saša Vučković, jasan je signal pčelarskim udruženjima da je neophodno uložiti napore da se uvede više reda u tu oblast, pre svega, da se izvrši standardizacija u pčelarstvu i proizvodnji pčelinjih proizvoda.

On smatra da bi se tada napravila jasna razlika između ozbiljnih i nesavesnih proizvođača, koji više ne bi mogli da odgovore novopostavljenim kriterijumima. U tome značajnu ulogu treba da odigraju pčelarska udruženja, među kojima i Udruženje pčelara „Lipa“ u Knjaževcu,čiji sui  oni članovi.

Izgradnja centra za pčelarstvo

Saša napominje da će im izgradnja centra za pčelarstvo u Rači Kragujevačkoj, koji će pomoći proizvođačima da standardizuju svoje proizvode, doprineće stvaranju brenda „Srpski med“, kontroli kvaliteta i samog plasmana meda na tržište Evropske unije. Zamolili smo Ranka, koji ima godišnju proizvodnju od 15 tona meda, da nas savetuje kako da prepoznamo pravi, prirodni med.

PROČITAJTE I...  Kako bi oživeo dedino imanje, ozbiljno se posvetio pčelarstvu

Agrosaveti - Majstor pčelarstva 02

Kako prepoznati pravi, prirodan med?

Prva stvar je cena tegle meda. Na domaćem tržištu, kako navodi, pojavio se med iz Bugarske čija je cena 150 dinara, što bi, da je reč o prirodnom, bilo ispod svake granice isplativosti pčelarima.

Potom se proveravaju organoleptička svojstva meda, kako objašnjava Ranko, kada drvenom kašikom zahvatite med i podignete je u vis, nit odnosno konac koji se spušta ka dole, ne sme da bude isprekidana. Ukoliko dođe do cepanja niti, to je siguran znak da je dodata voda ili je reč o falsifikatu. Kristalisani med mora da ima konzistentnu boju i gustinu poput masti.

Iako je po zanimanju mašinski tehničar, Saša je uz Ranka kao mentora, u protekle dve decenije, spoznao sve veštine kojima jedan savremeni pčelar mora da vlada i pčelarstvo mu je od tada životni poziv.

Uz povećanje broja košnica i obima proizvodnje voleli bi, kako na kraju dodaje, da se oprobaju i u pčelarskom turizmu, po uzoru na Slovence ali im se ta ideja još uvek samo roji u glavi i ukoliko se steknu uslovi, u tu poslovnu avanturu upustiće se tek za dve godine.

Opširnije pogledati u prilogu.

Prethodni tekstPrecizna poljoprivreda u ratarstvu
Sledeći tekstFerero u Srbiji ima dugoročne planove

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime