Pčelari pretrpeli tešku sezonu

0
564
Agrosaveti---pcelari---Smederevo---01
Timac AGRO

Ovu proizvodnu sezonu pčelari širom Srbije neće pamtiti kao uspešnu. Pitanje je samo da li će pojedini moći uopšte i da pokriju troškove proizvodnje. Planove su im remetile vremenske nepogode na većini paša, počev od samog starta i najvažnije paše, a to je bagrem. Naša ekipa je obišla pčelinjak Toplice Mitrovića iz Smedereva koji danas ima oko 200 košnica. I on nam je potvrdio priču o lošoj sezoni.

Neoram-Vertigo-1120x180

“Bagrem je načisto podbacio. Skoro da ni nije bilo prihoda. Mi smo izvadili 10% od onoga što smo planirali. Za vreme cvetanja bagrema bilo je dosta hladno, a bilo je i dosta kiša. Kiša je sprala bagrem, a pčelama je bilo hladno da izlaze.” – objašnja vam nam naš domaćin, Toplica Mitrović.

BASF - Systiva-1068x172px

Pčelari kažu da je bagrem glavna paša i da kada ona podbaci ni nastavak sezone ne bude idealan. Inače, bagremov med je oduvek najtraženiji, i najsuplji.

Kalif-Mega-1038x172

Agrosaveti---pcelari---Smederevo---03

Nakon bagrema, usledila je lipa. A pčelari su se ponadali da će ova paša biti bolja, međutim, nije sve išlo po planu, priča nam naš domaćin.

PROČITAJTE I...  Smederevski vinograd

“Lipa inače nije izdašna paša, to je da premostimo od bagrema do suncokreta, a i puno pčelara ide na lipu. I tokom te paše je bilo dosta kiša, te se nismo ni tamo proslavili.” – kaže Toplica.

Ako pričamo o nastavku sezone, košnice su nakon lipe premeštena na bogata polja suncokreta. Suncokretova paša je do pre par godina bila daleko izdašnija, priča nam Toplica, dok su danas količine prikupljenog meda drastično manje.

“Nekada je suncokret cvetao i medio daleko duže i više, ali ove nove sorte su drugačije, te suncokretova paša više nije tako izdašna kao ranije.” – kaže naš sagovornik.

Agrosaveti---pcelari---Smederevo---02

PČELE NE SMEJU DA PREZIME NA MEDLJIKI

Osim bagrema, lipe i suncokreta, naši domaćini u ponudi imaju i medljiku, koju pčele skupljaju sa listova drveta. Veoma tražen med, a i veoma zdrav. Međutim, važno je da pčele ne prezime na njemu, ističe naš domaćin.

“One te slatke sokove pokupe sa listova hrasta recimo, kao i drugog drveća, ili korova. Taj med je pun minerala. Ali ja se trudim da ga koliko god mogu pokupim iz košnica, i pčele prihranim šećernim sirupom, kako one ne bi prezimile na medljici. Ona je puna nesvarljivih materija, što kod pčela izaziva proliv itd. A to nije dobro.” – pojašnjava Toplica.

PROČITAJTE I...  Tržište i izvoz meda

SA NESTRPLJENJEM SE ČEKA NOVI POGON U RAČI

Naši domaćini imaju ozbiljnu proizvodnju meda, polena, mleča, matica, te tokom čitave godine imaju posla. Kroz razgovor smo se dotakli i samog tržišta. Mitrovići med prodaju na veliko, a nadaju se da će se samo tržište popraviti nakon otvaranja otkupnog mesta u Rači.

“Taj pogon se radi od sredstava članova SPOS-a, i sredstava dobijenih od države i iz kredita. Pogon će raditi bez zarade, te će i cena meda biti bolja. Osim toga, to će nam pomoći da sa tržišta potisnemo falsifikovani med.” – nada se naš domaćin.

Upravo je falsifikovani med, koji se ni ne može zvati medom, jer ga nije pčela proizvela, najveći problem našim pčelarima. Zato je važno napomenuti da će med od članova SPOS-a biti pakovan tegle koje će potrošači lako prepoznati.

DK Banner 720x90

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime