Ova proizvodna godina za domaće proizvođače crnog luka, ostaće upamćena kao jedna od lošijih. Crni luk, koje im je prošle godine, zbog povoljne cene, izazivalo samo suze radosnice, ove godine im je skinulo osmeh sa lica. Razloga za radovanjem nemaju ni braća Rastislav i Vlastislav Pucovski iz Bačkog Petrovca. Sredinom septembra, sa radnicima zatičemo ih u vađenju crnog luka, sa oko 8 hektara površina. Promenljivi vremenski uslovi ostavili su traga na njihovim kulturama, nezadovoljnog izraza lica nam priča Rastislav. Napravili su manje propuste u tehnologiji proizvodnje, koji su se odrazili na kvalitet njihovog luka.
Proizvođači crnog luka ove godine bez suza radosnica
Pucovski su poznata ratarsko – povrtarska porodica. Obrađuje 120 hektara zemljišta, od čega je 50% pod povrćem. Godinama unazad crni luk ih čini prepoznatljivim među kolegama. Bave se i uzgojem kukuruza i soje, koje su i najzastupljenije ratarske kulture u tom delu Bačke. A ostatak vremena rasporedili su za uslužno kombajniranje, tako da se za njih, kako nam je uz osmeh dodao Rastislav, slobodno može reći da im je dan prekratak za sve obaveze. Iako ulažu maksimalne napore u svaku od proizvodnji, na neke okolnosti, kako ističe, jednostavno ne mogu da utiču. Rastislav kaže da njegov brat i on nisu jedini proizvođači, sa tako velikim brojem hektara. Ta nemogućnost da povedu računa o svakom segmentu proizvodnje neminovno se reflektovalo na kvalitet plodova. Svestan je da su zakazali u pogledu hemijske zaštite, a kako dodaje, trebali su i intenzivnije da navodnjavaju svoje biljke. Zbog sve učestalijih bolesti, koje napadaju lukovičasto povrće, moraju da budu “budniji” i prisutniji na svojim njivama, ali i da se češće konsultuju sa inženjerima za zaštitu bilja.
Rigorozni i nepredvidivi zahtevi kupaca
Dok su radnici završavali skupljanje ovogodišnjeg roda, naš domaćin nam se požalio da su im zalivni sistemi, zbog manjka padavina, gotovo neprestano bili u funkciji. Trudili su se da crni luk ne oskudeva u vodi, jer je to njegov glavni zahtev za normalnim stasavanjem. Sa druge strane, nakon uspešnog ubiranja, čekaju ih sve rigorozniji i često nepredvidivi zahtevi kupaca. Pucovski su se od samog starta opredelili da sav svoj rod prodaju na veliko, preprodavcima iz Šapca i Beograda. Od velikog broja obaveza jednostavno nemaju vremena da borave po pijacama. To se često, kako kaže Rastislav, ne isplati ali drugog izbora, trenutno nemaju. Teško im je, kako ističe, da prate i potrebe tržišta, koje se iz godinu u godinu menjaju. Ove godine će im biti znatno teže da prodaju svoj luk po povoljnoj ceni, s obzirom na to da je veća potražnja za krupnijim glavicama a sve je veća i konkurencija.
Tržište prezasićeno crnim lukom, cena nepovoljna
Poštuju Pucovski sve zahteve koje im postavljaju kupci. Ipak, o njihovom interesu retko ko vodi računa. Prezasićenost tržišta tom povrtarskom kulturom, neminovno je oborila otkupnu cenu. Sve im je manja računica a razloga za negodovanjem, kako ističe, imaju sve više. Trenutna cena od 15 dinara za kilogram tog povrća odgovarala bi im pod uslovom da su uspeli da ostvare maksimalne prinose. Sa svega 25 tona proizvedenog crnog luka ove godine, ne nadaju se pozitivnom bilansu. U ovom trenutku dobro bi im došla, kako kaže, i veća podrška države. U proteklih deset godina, navodi on, koristili su razna podsticajna sredstva. Kako iz kase pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, za kupovinu zalivnih sistema, tako i republičkih subvencija zahvaljujući kojima su došli do preko potrebne sejalice za crni luk. Lista neophodne specijalizovane mehanizacije, priča nam Rastislav, je predugačka. Njihova kupovina će uskoro biti neophodna, jer su sa trenutnim, ručnim skupljanjem plodova, sve manje konkurentni na tržištu.
Crni luk iz plodne bačke ravnice sve traženiji u Evropi
Imali su prilike, priča nam na kraju obilaska, da se upoznaju i sa radom nekih povrtara u Slovačkoj. Jedino po čemu se razlikuju jeste to što je njihova proizvodnja potpuno mehanizovana a samim tim i znatno efikasnija i rentabilnija. U pogledu kvaliteta kaže Pucovski, naši povrtari prednjače. Uspeli su da povežu najbolja iskustva svojih predaka sa savremenim tendencijama, koristeći sve prednosti podneblja i plodne bačke ravnice.
