Goran Počuča iz Bačke Topole se pčelarstvom bavi već dugi niz godina. Kako kaže iz godine u godinu uči, obogaćuje svoje znanje, iako je pčelarstvo zanat koji se kali do kraja života.
Naš domaćin ima stotinak društava od kojih je pola, kako kaže Goran, rezervni tim koji je stacioniran u voćnjaku, dok ostatak košnica svake godine seli na Cer. Svaka sezona je priča za sebe, kaže Goran i dodaje da je i ova 2018. godina, na žalost, za većinu pčelara ispodprosečna. Zima je bila blaga, a zatim je baba Marta donela minuse koji su se odrazili i na pčele i na biljke.
Ispodprosečna 2018. godina
„To se odrazilo tako da, ako su pčele krenule u razvoj, deo pčela se smrzao, pa su one potrošile puno energije na čišćenje legla. A evo konkretno u ovom voćnjaku, 28 hektara kajsije, nije bilo ni jednog ploda, sve je smrzlo, tako je bilo i sa dženarikom i sa šljivom.“
Pčele su zatim nespremne dočekale i uljanu repicu koja je inače loše medila ove sezone. A što se bagrema tiče, njegova paša je veoma kratko trajala, jer su ga visoke temperature bukvalno osušile, priča nam Goran. On je srećom selio pčele na Cer, međutim bagremova paša je i tamo trajala kraće nego inače, a troškovi preseljenja i obilazaka košnica su povećani, te otuda ocena da je ova sezona ispodprosečna, kaže Goran.
„Puno pčelara se žalilo da su nalazili veliki broj mrtvih pčela ispred košnica u prašini, ili na suncokretu kada ih pipnete one padaju, ne znaju da se vrate kući, tako da je puno izletnica uginulo.“
Prepreke ka postizanju uspeha
Uz sve ove probleme, pčelarima zaista nije lako dostići neki ozbiljniji uspeh. Vremenske neprilike, intenzivna agrotehnika, hemija, pa još na sve to i lažni med, itekako otežavaju proizvodnju meda. Međutim, pčelarstvo je plemenit posao te od toga nije lako odustati, važno je samo pronaći kupce koji cene kvalitet i dobru pčelarsku praksu, kaže naš domaćin. Nekako se čini da su i pčelari i potrošači prinuđeni da sami prijavljuju neke sumnje u kvalitet meda sa rafova, a to mogu da urade uz obrasce koji izlaze u časopisu „Pčelar“.
„Takva je procedura. Kupite med, uz fiskalni i gotovinski račun, platite analizu, ako se utvrdi da med nije valjan, tada se on povlači iz prodaje, a trgovac koji ga je prodavao, plaća analizu.“
Trenutna cena meda koči ambicije pčelara
Osim spomenutog problema, trenutna cena meda na veliko od oko 2-2,5 eura ne pokriva ni troškove proizvodnje, kaže Goran koji je svojim kvalitetnim proizvodima našao put do kupaca, te ne zavisi od raznih nakupaca. Međutim, maloprodaja apsolutno može da koči ambicije u vidu povećavanja broja pčelinjih društava, naglašava naš sagovornik.
„Bolje mi je i da smanjim broj košnica, nego da po toj ceni dajem med na veliko. Što nije dobro ni po ekologiju, ni po biodiverzitet.“
Svu spomenutu problematiku će možda rešiti projekat „Naš med“ i pogon koji je u izgradnji kako bi članovi SPOS-a imali sigurniji plasman na veliko. A do tada, kao i do sada, pčele se spremaju za zimu sa nadom da će dogodine biti još vrednije i da će ljudi shvatiti koliki je njihov značaj na planeti Zemlji.
Opširnije pogledati u prilogu.
