Uzgoj jabuka u selu Zaklopača

0
1573
Agrosaveti - Uzgoj jabuka u selu Zaklopača 06

„Treba verovati i živeti svoj san“  – česta je rečenica koju motivacioni govornici izgovaraju na svojim nastupima, a kojom započinje priču o porodičnoj poljoprivrednoj proizvodnji, 36-ogodišnji Aleksandar Moravčević iz gročanskog sela Zaklopača. Iako su se neki od snova ovog magistra prava, koji govori nekoliko stranih jezika i bavi se i knjigovodstvenim uslugama, raspršili ili su samo delimično ostvareni, to ga nije pokolebalo nijednog trenutka. Hrabro se uhvatio u koštac sa svim nedaćama koje prate domaće poljoprivrednike i čvrsto odlučio da će u godinama koje slede učiniti sve da njegovoj porodici poljoprivreda ne bude puko preživljavanje već stabilan izvor finansiranja.

Luna Sensation Bayer 1120x180 V01

Osavremenjavanje nasleđenje proizvodnje

Kako nam je na početku razgovora rekao Aleksandar, želja mu je da tradicionalan način proizvodnje, koji su njegov otac, majka, brat i on nasledili od pradede Dragiše, osavremeni i unapredi. On dodaje da je svima jasno da je bez konstantnog oplemenjivanja proizvodnje, nemoguć dalji napredak i da su se oni opredelili za tzv. profesionalno svaštarenje fokusirajući se na dve proizvodnje – jabuka i kajsija.

Agrosaveti - Uzgoj jabuka u selu Zaklopača 05

Radoznalost, ali i želja da domaćem tržištu ponude nešto nesvakidašnje, nagnala je njegovog mlađeg brata Miroslava i njega da se upuste u investiciju uzgajanja retkih i skupocenih sorti belih jagoda.

ExelGrow Adama 1120x180

Aleksandar kaže da je to neobično bobičasto, bespigmentno voće odlično prihvaćeno u našoj zemlji ali je, kako uz negodovanje dodaje, visoka cena i slaba kupovna moć naših građana, dobrim delom doprinela da ta ideja na neko vreme bude zamrznuta, u iščekivanju boljih dana.

Polazna tačka u voćarstvu – voda

Ambicije našeg domaćina iz Zaklopače, nisu zauzdane ni zbog činjenice da se njegovi jabučnjaci nalaze na području gde decenijama unazad nije rešavan problem navodnjavanja. Smatra  to svojevrsnim izazovom i na listi mu je dugoročnih planova u budućnosti.

Galenika Fitofarmacija Flux 1120x185

Agrosaveti - Uzgoj jabuka u selu Zaklopača 04

Polazna tačka u voćarskoj proizvodnji jeste voda, a nje u Grockoj manjka i smatra se najtraženijim resursom. U iščekivanju rešavanja tog problema, domaćini se oslanjaju na niske prinose od po 20 tona umesto 100-tinak tona voća po hektaru. Uspeh izostaje, dodaje on, i ukoliko se ne primenjuju preporuke savetodavaca ili iskustva uspešnih proizvođača.

PROČITAJTE I...  Organsko voćarstvo

Savet za početnike

Uvek je bolje učiti se na tuđim greškama, koristeći ih kao smernice upozorenja koje je neophodno izbeći u toku proizvodnje. Govoreći o koracima koje su oni preduzimali, on ujedno želi da posavetuje i početnike, da je analiza zemljišta nezaobilazna i da se na dobijene ph rezultate gradi cela proizvodnja. Ujedno ističe da ne razume one proizvođače koji pošto – poto gaje određene voćne vrste na područjima koji nisu adekvatni za to.

Infinito Bayer 1120x180 V01

Đubrenje zemljišta je takođe od izuzetne važnosti, kako biste pomogli sadnicama da imaju dovoljno hranljivih materija za razvoj. Jednako je, nastavlja on, važan i pravilan odabir sorti jabuka, primene zaštitnih sredstava. Savremene tehnologije su, takođe, od velike pomoći, pa tako navodi da je pre par godina, uz pomoć interneta, sagradio malu hladnjaču koja i danas ima primenu.

Agrosaveti - Uzgoj jabuka u selu Zaklopača 03

Da ne bi mnogo lutali i svojeglavo proizvodili nešto što ne uspeva u datim područjima, Aleksandar kaže da su domaćim voćarima, u koje ubraja i sebe, od izuzetne važnosti razne edukativne radionice i predavanja stručnjaka iz poljoprivrednih službi ali i konstantna komunikacija sa njima. Moravčevićima ali i stotinama drugih gazdinstava u tom kraju, godinama unazad te smernice daje magistar Dejan Marinković, iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Padinskoj Skeli.

Spyrale Adama 1120x1080

Reči stručnjaka

Prilikom obilaska jedne od plantaža jabuka našeg domaćina, ovaj poznati stručnjak za voćarstvo, još jednom mu je ukazao na korake koji su neophodni da se preduzmu kako bi se greške svele na najmanju moguću meru i uputio savet i ostalim voćarima.

Držeći u ruci jabuku našeg domaćina, Marinković objašnjava da je neophodno imati i osnovna znanja o voćnoj vrsti u čiju proizvodnju želite da se upustite.

Agrosaveti - Uzgoj jabuka u selu Zaklopača 02

Poznato je, kaže on, da najveći sadržaj bilo kojeg voća čini voda i imajući u vidu činjenicu da su tamošnji proizvođači usled njenog nedostatka, prinuđeni na tzv. suvo voćarenje, on insistira na tome da se voćari opredeljuju za one kulture koje najranije donose rod, misleći pre svega na trešnje koje su se dobro pokazale na tom terenu.

PROČITAJTE I...  Uzgoj kruške u južnom Banatu

Ovaj dobar poznavalac prilika u domaćem voćarstvu ističe da je gazdinstvo Moravčevića u cilju dobijanja boljih rezultata u svom zasadu, trebalo da primeni oštru rezidbu, proređivanje plodova u fazi veličine oraha. On navodi da su proizvođači često nemoćni u trenucima kada ćudljiva priroda uzme svoj danak, imajući u vidu činjenicu da je voćarstvo u tom kraju „laboratorija pod otvorenim nebom“. Kada im je preko potrebna – kiša izostane i obrnuto. Ne idu im na ruku ni tropske temperature, a često se hvataju za glavu kada im grad prepolovi rod.

Nedostatak vode – kamen spoticanja

Dok se ne steknu povoljniji uslovi za prelazak sa takozvanog suvog voćarenja, pokušaće da izvuku maksimalne prinose i što bolji kvalitet u svojim plantažama jabuka ali i kajsija, po čemu su podjednako prepoznatljivi naši vredni domaćini. Aleksandrov otac Tomislav, kaže da im je uz stalne oscilacije cene, nedostatak vode najveći kamen spoticanja.

Ova godina im je po tom pitanju specifična. Voćnjaci su im, kako kaže, ostali „žedni“ s obzirom na to da od maja meseca nije pala jedna dobra kiša. Iako im je reka Dunav udaljena svega dva i po kilometra, oni muku muče sa zalivanjem zasada. Nasušna potreba su im bunari ali ništa manje važne su im i protivgradne mreže bez čega nema daljeg progresa.

Boljitku se nada i Aleksandar, koji kaže da je u njegovom kraju zavladala svojevrsna letargija i da je neophodno rasaniti srpske domaćine. Sam je, u nekoliko navrata pokušao da animira meštane na formiranje voćarskog udruženja ali je svaki put nailazio na njihovu skepsu i negodovanje. Današnji proizvođači treba da postanu svesni činjenice da se moraju prilagoditi izmenjenim tržišnim uslovima uz konstantno ulaganje ali i uz preko potrebne subvencije države bez kojih njihove proizvodnje ne mogu da budu, kako se izrazio, reprezentativne.

Agrosaveti - Uzgoj jabuka u selu Zaklopača 01

Nisu im reprezentativni ni atarski putevi, u šta smo se i sami uverili što je jedan od razloga zbog kojih su se mnogi domaćini okrenuli nekim drugim vidovima proizvodnje. No, našem domaćinu, dotrajali poljski putevi više nisu prepreka dolaska do voćnjaka. Zahvaljujući državnim subvencijama, uspeo je da kupi dugo željeni traktor. Obradovala ga je činjenica kada su obavešteni da se nalaze na listi onih poljoprivrednika kojima su, na konkursu resornog Ministarstva, odobrene subvencije za kupovinu nove mehanizacije. Očekuje pozitivne efekte posedovanja traktora pre svega u efikasnosti – uštedi goriva i vremena, a novi „ljubimac“ na gazdinstvu, našao je primenu i u međurednoj obradi zasada.

PROČITAJTE I...  Uzgoj lešnika u Zrenjaninu

Jasan cilj i vizija

Ostvario je, kaže, delimično i davnašnje snove svog pradede Dragiše, koji je bio jedan od uzornijih poljoprivrednika u Zaklopači. Njegovih 70 ari,  naslednici su uvišestručili, te danas imaju desetak hektara pod raznim voćem. Sačuvali su stare zasade ali su im se tokom decenija pridruživale i mlade sadnice jabuka i kajsija.

Osamdeset odsto njihove proizvodnje zasniva se na jabukama sorte ajdared, pre svega zbog dobre otpornosti na klimatske promene ali i zbog velike potražnje za njom na ruskom tržištu. Oprobaće se, kaže i sa novijim sortama, poput gala šniko i red veloks, koje su poslednjih godina sve traženije na evropskom tržištu.

Na tom putu, kako nam je rekao, imaju jasan cilj i viziju ali su im, za sada, problem finansije, pre svega, poražavajuće niska otkupna cena. Uprkos slabijim prinosima zadovoljni su Moravčevići kvalitetom svojih jabuka. A zadovoljni su i njihovi stalni kupci, pre svega na Dušanovačkim pijacama.

Koliko je u njegovoj moći, dodaje na kraju našeg razgovora, menjaće stvari i okolnosti koje mu budu stajale na putu daljeg napretka. Namera mu je da u godinama koje slede, svoje plantaže zaštiti savremenom protivgradnom mrežom, da izgradi hladnjaču ali i da podigne svest svojih meštana, kako bi „Gročanska Kalifornija“, koja je bogomdana za voćarsku proizvodnju, rodila što berićetnije i bila prepoznatljiva poput pojedinih italijanskih plantaža, koje je imao prilike da obiđe.

Opširnije pogledati u prilogu.

Prethodni tekstNenamensko trošenje novca od zakupa zemljišta
Sledeći tekstPčelarska proizvodnja u Bačkoj Topoli

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime