Uzgoj pčela je biti u društvu ‚‚krilatih farmaceuta‚‚
Zahvaljujući svom radoznalom i neukrotivom duhu, Dobrica Jevremović iz Despotovca, meštanin „sa hiljadu zanimanja“, učinio je da se za njegovu opštinu čuje i van granica naše zemlje. Teško je nabrojati sve aktivnosti koje ispunjavaju njegovu svakodnevicu. Četiri decenije ga znaju kao umešnog ugostitelja, od toga 20 godina vodi sopstveni restoran. Podjednako uspešno se bavi i ratarstvom, stočarstvom i voćarstvom. Uzgoj pčela mu je preokupacija već pune 24 godine kao i druženja sa „krilatim farmaceutima“. One su mu, kako uz širok osmeh ističe naš domaćin, najveća ljubav i glavna preokupacija još iz dečačkih dana.
Pčele najveće ljubav od detinjstva
U uzgoj pčela se ozbiljnije upustio tek 1995-te godine, kada je dobio prve rojeve pčela od svog komšije, učitelja u penziji. Danas u njegovom voćnjaku ali i na obližnjim cvetnim pašnjacima, zadovoljno zuji oko 200 proizvodnih i pomoćnih društava. Otvoren je, kako kaže, za sve savete potencijalnim ljubiteljima tih insekata. Kako ponosno ističe, svojim dobrim poslovanjem uspeo da animira preko 200 mlađih meštana i privoleo ih je tom slatkom zanatu. Humanost mu nije strana reč. Kaže da je do sada poklonio veliki broj košnica i rojeva. Trudi se da svojim primerom utiče i na druge svoje meštane. Više puta su mu ljudi govorili da mu pristaje ime Dobrica i da ga je opravdao svojom nesebičnošću i posvećenošću.
Kišoviti dani uspavali pčele
Dobrica je dobitnik diplome Zaslužnog pčelara i zlatne značke za razvoj i unapređenje pčelarstva od republičkog ali i brojnih lokalnih udruženja. Ovaj uzorni pčelar kaže da im ova godina nije bila naklonjena, kada su u pitanju vremenske prilike. Više od mesec i po dana obilnih padavina, paralisale su i uspavale pčele. Ipak, kako ističe, to se neće drastično odraziti ni na prinose ni na kvalitet meda. Uspeće one to da nadoknade tokom letnjih meseci i nada se zadovoljavajućim prinosima. Na naše pitanje da li je za uspešan uzgoj pčela važnije posedovati kvalitetne rojeve ili košnice, kaže da nije zanemarljiv značaj košnica. Pristalica je starijih tipova ali da se uspešnost iskusnih pčelara zasniva na kvalitetnim maticama. Kvalitetna paša je takođe bitan faktor, jer, kako navodi Dobrica, za pčelu je hrana i lek i život. Obnavljanje pčelinjih društava osnova je uspešnog uzgoja pčela i podizanja njihove produktivnosti. On dodaje da svake godine menja od 30 do 40 posto matica. Pre svega zbog krvnog srodstva i naslednih osobina, što se pokazalo kao dobar put za postizanjem visokih prinosa meda.
Zaustaviti masovne pomore pčela
Iako je pobornik tradicionalnog uzgoja pčela i prirodnih, ovaj poznati pomoravski pčelar, redovno posećuje evropske sajmove. Trudi se da uvede i neke od savremenih metoda i iskustava renomiranih pčelara. Vesti o masovnom pomoru pčela, unose mu nespokoj i često se mogu čuti njegovi apeli na nesavesne pojedince. Poslednje analize i istraživanja, pokazala su da su u uvoznom semenu suncokreta u većoj meri prisutni neonikotonoidi. To su štetni insekticidi, koji su, nezvanično, bili uzrok nedavnog velikog pomora pčela u Vojvodini, pre svega u Kikindi i Zrenjaninu. Pčelari su stoga, kako kaže, u velikoj dilemi da li da nose pčele na suncokretove pašnjake ove sezone. Podizanje svesti o dobrobiti pčela najvažnija je akcija koju sprovode tamošnja Udruženja pčelara, pored ostalog kroz tesnu saradnju sa voćarima.
Nove ideje roje se u glavi svakog dana
Pristalica je standardizacije kvaliteta i cene domaćeg meda, kao jedinog rešenja da se stane na put uvoznom lobiju i nesavesnim proizvođačima falsifikovanog meda. Nas potrošače savetuje da med kupujemo isključivo od proverenih pčelara. Osim konzistencije neretko nam i cena može biti dovoljan pokazatelj da li je reč o pravom medu. Dobričin cvetni, livadski, bagremov med prodaje se i sa kućnog praga, po ceni od 800 do 1.000 dinara. Najveći broj teglica izvozi se u inostranstvo. Srećna je okolnost, dodaje na kraju našeg razgovora, što su sva tri njegova sina pokazala interes za ostanak na imanju. Tako ima više vremena za razradu brojnih novih ideja koje mu se roje u glavi.
