Vrlo često mogu da se pročitaju i čuju oprečne informacije o uspešnom prezimljavanju pčela, brojnosti društva tokom zime i koja im je količina hrane potrebna. Sve to zbunjuje početnike u pčelarstvu, a i one sa malo iskustva. Ovo su odgovori.
Kraj oktobra je vreme kada kod najvećeg broja društava izlazi zadnje leglo, završavajući život letnje pčele i u košnici ostaju samo zimske pčele.
Koje su to „zimske pčele“, koja je optimalna veličina uzimljenog društva i koliko im je potrebno hrane?
Zimske pčele su dugovečne pčele koje krajem oktobra naslede letnje pčele. Njihov zadatak je da u toku zime održe pčelinje društvo (organizam) u životu i da na proleće izvedu „prolećne pčele“ i tako produže život pčelinjem društvu (organizmu). Brojčanu snagu uzimljenog društva najsažetije definiše dr. Pia Aumerier: „ …i društvo dobija svoju optimalnu zimsku veličinu. Sve se svodi na: dovoljno pčela za pristojno klube, ali bez nepotrebnih članova.“ Ovoj definiciji nema šta da se doda ili oduzme.
Optimalna veličina uzimljenog društva je između 8-15.000 pčela. U takvom društvu ukupan zimski mortalitet pčela je najmanji i ne prelazi 18 procenata. Kad spajanjem „napakovanih“ društava sa 30.000 i više pčela ( u oktobru) mortalitet se penje do 45%, jer nepotrebni članovi nepotrebno torše hranu, povećavaju zagušljivost u klubetu i košnici i tako pogoršavaju životne uslove, na kraju skraćuju život sebi i drugima. Posmatranje i istraživanja su pokazala da je najmanja potrošnja kada je društvo u klubetu bez legla. To se odnosi na mesece: novembar, decembar i prvih 20 dana januara.
Potrošnja čvrstih materija – šećera je tada kod društava od 10.000 pčela pri povoljnom meteorološkim uslovima oko 20 gr/dan, ili 600 gr/mesec, odnosno oko 800 gr. meda/mesec. U praksi su ipak odstupanja od društva do društva značajna, kao i od sezone do sezone.
Nenad Stefanović mast.inž.polj
Izvor: Jugpress
