Kada mu je otac 2011. godine kupio prva dva roja, Žarko Damjanović iz Šapca se prvi put sreo sa pčelama. Tada je još bio na fakultetu, ali je ocu rado pomagao. Tek nakon studija se pčelarstvu ozbiljnije posvetio. Proširena je proizvodnja meda i kako kaže, potpuno se zaljubio u ovu delatnost. Žarko i njegov otac su napravili pravu malu pčelarsku oazu na placu koji se nalazi u Pocerskom Metkoviću.
“Trenutno imamo 10 proizvodnih društava, ali svake godine povećavamo. To je bila zaljubljenost na prvi pogled, dodir. Ulažem dosta volje i ljubavi u ovaj posao. Voleo bih da mi ovo bude jedino zanimanje.” – kaže Žarko.
Naravno, Damjanovićima je med osnov proizvodnje. Rojeve proizvode za sebe, jer iz godine u godinu šire svoju proizvodnju. Prošlu godinu ocenjuju kao solidnu, a prosečno su po prezimljenom društvu izvrcali između 30 i 40 tona meda, kaže Žarko.
“Glavna paša nam je bagrem. Na njega se jako oslanjamo, pa ako ga nemamo dovoljno, sezona nam nije uspešna. Ipak, seleći smo pčelari. Idemo na livadsku pašu, pa na lipu, pa u Banat na suncokret. To je put.”
BAGREM DELIMIČNO IZMRZAO
Ovde se pčele pripremaju za veliki posao koji ih čeka. Osim toga u okolini ima dosta bagrema, što je i najvažnija paša za ove vredne ljude. Na žalost, ovog proleća dosta bagrema je izmrzlo, priča nam Žarko.
“Izmrzavanja je bilo, posebno u reci. Tu je totalno izmrznuće. Ostalo je nešto po brdima, mada pitanje je koliko je oštećen, da li medi.” – priča nam naš domaćin.
Osim vremenskih uslova, trud pčelara mogu da desetkuju i ostali poljoprivredni proizvođači, ratari i voćari. Najavljena akcija koju će sprovoditi fitosanitarna inspekcija, daje nadu da će se konačno stati na put upotrebi neonikotinoida, kao i da će voćari biti savesniji prilikom prskanja svog voća.
“Ovo je jagodarski kraj, a jagode se dosta prskaju. Problem je što ljudi izađu da je tretiraju u podne, u dva, kada su pčele najaktivnije. To pčelarima predstavlja ogroman problem.” – žali se ovaj mladi pčelar.
To je realnost, dodaje Žarko i naglašava da nije tačno da se sa 50 košnica može živeti, kako se to u medijima predstavlja. Ne treba ovu proizvodnju predstavljati u lažnom svetlu, smatra naš sagovornik.
“Po meni to su bajke. Ko kaže da može, neka proba. Priča se o 5% iskorišćenosti paše u Srbiji, to nije istina, po meni. Gužve su na lipi, na suncokretu, ima svega, lome se table, kradu se mesta…treba biti realan.” – smatra Žarko.
Kao što smo već istakli, Žarko se u potpunosti posvetio pčelarstvu, te mu je želja da zaista od toga može i da živi. Ne očekuje neku veću pomoć od države, osim da stane na put trovanju pčela.
