Topli dani u januaru, sneg u aprilu, i obilne padavine tokom maja i juna, zadale su velike glavobolje pčelarima u Srbiji. Iako će im se prinosi razlikovati, u zavisnosti od podneblja gde su njihove pčele bile na paši, domaći proizvođači meda su saglasni u oceni da 2023-ću godinu neće „proknjižiti“ kao jednu od medonosnijih. Aleksandar Dimitrijević, iz Kikinde, čije košnice su stacionirane u kikindskom i subotičkom ataru, kaže da je i jak vetar doprineo drastičnom smanjenju prinosa meda. Kada je reč o prinosima bagremovog meda, on je definitivno podbacio, imajući u vidu da su proleće obeležile obilne padavine, te se naš sagovornik nada da će prinosi suncokretovog meda biti veći.
Izmenjene klimatske prilike pčelarima nameću nove izazove
Ovaj 45 –ogodišnji mašinski inženjer po zanimanju, koji radi kao rukovodilac metrološke laboratorije u jednoj subotičkoj firmi za proizvodnju teretnih vagona, kaže da u svom poslu svakodnevno mora da koristi matematičke proračune, koje često primenjuje i u svom pčelinjaku.
Kada se neka sezona, poput ovogodišnje, pokaže nepovoljnom, važna je blagovremena reakcija i intervencija pčelara, a naš sagovornik je problem iskorišćenosti meda u košnici, uspeo da reši primenom dubokih ramova.
Izmenjene klimatske prilike, sa produženim jesenima, i neuobičajeno toplim danima u novembru i decembru, dovele su do toga da su pčele i u tom periodu aktivne, i troše energiju, umesto da su u dubokom zimskom snu. To iziskuje dodatnu prihranu pčela, a Aleksandar je to predupredio duplim ramovima, koji smanjuju manevarski prostor pčelama, te mogu da se kreću samo gore – dole, a ne i levo –desno, gde bi imale pristup medu.
Iako su ga ti medonosni insekti fascinirali od rane mladosti, prvih deset košnica nabavio je tek pre 8 godina, jer je imao potrebe za novim poslovnim izazovima. Sa nula znanja o tom tajnovitom svetu, nabavio je svu neophodnu stručnu literaturu, konsultovao se sa svojim prijateljem pčelarem, koji mu je bio mentor prvih meseci, i korak po korak, postao je deo pčelarske zajednice, i počeo je da se bavi uzgojem pčela.
Pčelarstvo je jedna ozbiljna nauka, ističe on, svaka pčela i košnica su nauka za sebe, razlikuju se po strukturi, genetici i veoma je teško proniknuti u taj svet. Njegova mala „fabrika meda“, sa više miliona vrednih pčela, nastanjenih u 380 košnica, godišnje mu, po košnici, proizvede oko 50 kilograma meda, što je njegovu suprugu Andreu, i njega, svrstalo u red uspešnijih banatskih pčelara. Kvalitet im je, kako ističe Aleksandar, imperativ u proizvodnji, i zahvaljujući njemu, uspeli su za kratko vreme da se izbore za svoje mesto na tržištu.
Kremasti med i sušeni mleveni polen, glavni aduti
Njihova pčelarska farma, sa košnicama u Bačkom Petrovom Selu kraj Tise, i na Kelebiji, postala je prepoznatljiva po kremastom medu, koji nije njihov izum, jer se on već odavno proizvodi u svetu, ali su ga među prvima ponudili na domaćim sajmovima.
Reč je o stopostotno prirodnom medu koji se dobija kontrolisanom kristalizacijom, kremaste je strukture, poput maslaca, i uglavnom se koristi kao namaz na hleb ili palačinke. Prave ga sa ukusom čokolade, medenjaka, brusnice, cimeta i brojnih drugih primamljivih aroma, koji su postali omiljeni proizvod njihovih kupaca.
Iako je tehnološki vrlo zahtevno, u asortiman su uvrstili i sušeni mleveni polen. Na tu ideju su došli kako bi spasili velike količine polena koje njihove pčele skupe tokom godine, jer se kao sirov mora čuvati na niskim temperaturama, da bi sačuvao sva svojstva. Za tu namenu je konstruisao sopstvenu sušaru, u kojoj, na određenoj temperaturi, propuštanjem toplog vazduha, suši, a potom i melje polen sa vojvođanskih polja.
Svaki med kristališe, ali imaju različito vreme kristalizacije
Polenov prah ćemo lako prepoznati na tezgama prodavaca, pre svega po intenzivnoj žutoj boji, ali razlikovanje pravog, prirodnog meda, od nekvalitetne kopije, je postao „nemoguća misija“, zahvaljujući modernim mašinama koje homogenizuju i prave smese koje su gotovo identične originalu.
Aleksandar nam je demonstrirao jedan od načina prepoznavanja, okrenuo je teglu sa poklopcem ka dole, i mehur koji se stvorio, u obliku kruške, kako nam je pojasnio, siguran je znak da su taj med proizvele pčele. Isto važi i za kristalisani med. Kako nam je objasnio, sve vrste meda se kristališu, ali imaju različito vreme kristalizacije. Tako je na primer, bagremovom medu potrebno najviše vremena, oko godinu do kristalisanog stanja, uljanoj repici je za to potrebno manje, oko mesec dana.
Dimitrijević kaže da bagremov med ne spada u prvu klasu medova jer ne sadrži u sebi polen, i zato se cvetni, livadski, suncokretov med, koji u sebi imaju dosta polena, klasifikuju u prvu klasu.
Uskoro prva apikomora u Kikindi
Pčelinjak Dimitrijević se bavi i proizvodnjom bagremovog, suncokretovog, livadskog meda, propolis kapi, kao i prirodnog voska koji koriste za pravljenje raznih vrsta krema za lice, a za mnoge od navedenih proizvoda, nagrađeni su srebrnim i zlatnim medaljama. Sa ovogodišnjeg Poljoprivrednog sajma vratili su se sa osam zlatnih medalja, i sa šampionskim peharom za najbolje poljoprivredno gazdinstvo iz oblasti pčelarstva u agrobiznisu.
O kvalitetu njihovih proizvoda, ali i o asortimanu i budućim planovima gazdinstva, potrošači mogu da se informišu i na njihovom sajtu. Aleksandar i njegova supruga Andrea, ali i njihova pitoma armija pčela, spremni su i za nove zadatke. Kako nam je otkrio naš sagovornik, počeli su da se obučavaju za apiterapeute, i po sticanju sertifikata, ali i završetku objekata, i njihovom opremanju, Kikindi i Subotici ponudiće i alternativni vid lečenja raznih bolesti – apiterapiju, u svojim modernim apikomorama.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Aleksandar Dimitrijević, pčelar iz Kikinde
