Pčelari iz čitave Srbije tokom jula meseca dolaze u Banat sa svojim pčelama na polja suncokreta. Međutim, sve češće možemo čuti kako pčelari odustaju od suncokretove paše zbog lošeg iskustva. Tačnije trovanje pčela ne prestaje.
TROVANJE SE NASTAVLJA
I baš kada smo pomislili da ove sezone nećemo pisati o trovanju pčela na suncokretu, do nas stiže vest kako je u okolini Kikinde ponovo zabeleženo trovanje pčela, tačnije u ataru u okolini Bašaida, Miloševa itd. Eto povoda da porazgovaramo sa Sašom Čolakom, predsednikom Udruženja pčelara iz Kikinde koji, na žalost, imaju debelo iskustvo kada je u pitanju stradanje pčela zbog upotrebe nedozvoljenih sredstava u poljoprivredi.
“Istina je da ima dosta kolega koji su godinama redovno dolazili na suncokret, od toga odustaju zbog lošeg iskustva, ali ima novih, tako da na suncokretu pčelara uvek ima. Na žalost i ove godine imamo prijavljena trovanja pčela u našem ataru. Mi od 2015. godine pa sve do dan danas, svake godine imamo stradanja pčela. Stradanja, dakle, ima svake godine, u većem ili manjem obliku, ali mi deluje kao da nema interesovanja da pčelarstvo u Banatu napreduje, jer ovo što nam se dešava je van svakog razuma. Ima stradanja i u drugim delovima Srbije, možda smo mi samo malo glasniji od drugih.” – ističe Čolak.
Dragan Vujasinović iz Novog Slankamena na suncokret ide svake godine u Banat, a trenutno su mu pčele kod Iđoša. Odlazak je uvek rizik, ali nemamo kud, ističe Vujasinović.
“Za vikend idem da obiđem pčele, ali reče mi kum koji je takođe sada sa pčelama u Banatu, da su mu pčele dosta oslabile. To je postala realnost svake sezone, ali mi nemamo kud. To nam je zimnica. Ili tako, ili kupi dve tone šećera i hrani. Dosta kolega je odustalo od suncokreta, mahom ljudi iz uže Srbije. Suncokret je u Vojvodini najvažnija paša. Ljudi su na pojedinim lokacijama imali po 40-50 kila unosa. Tu ima i za vrcanje i za zimu.” – kaže Dragan.
ŠTA URADITI KADA PRIMETITE STRADANJE PČELA?
Ono što brojni pčelari pitaju jeste šta uraditi kada primetite stradanje pčela? Evo šta na to odgovara iskusni pčelar, Saša Čolak iz Kikinde.
“Prvi korak je pozvati policiju, zatim poslati pismeno obaveštenje, mejlom, nadležnoj veterinarskoj inspekciji, nadležnoj fitosanitarnoj inspekciji, poljoprivrednoj inspekciji i inspektoru zaštite životne sredine. Oni izlaze na teren. Veterinarski inspetkor konstatuje stradanje, uzima uzorke saća sa leglom i bez legla, uzorak mrtvih pčela i to se šalje na analizu. Fitosanitarni inspektor takođe izlazi na teren i tu se javlja problem, jer on od nas očekuje da upremo prstom u parcelu na koju sumnjamo. E sad zamislite, oko mene 300 parcela, 2 jutra 5 jutara, 10 itd. Pa ja treba da budem baba Vanga pa da kažem: e to je ta parcela. Nemoguće je. Onda se čekaju rezultati. E sad, nadležni nam postave pitanje: ko će to da plati? Od obima štete zapravo zavisi i ko će to da plati, da li analize finansira tužilaštvo, ili pčelar, nisam siguran do koje sume ko plaća analizu, ali upravo zbog toga brojni pčelari ili odustaju, ili uopšte ne prijave uginuća.” – kaže Čolak.
PROBLEM JE TO ŠTO NA KRAJU ZVANIČNO KRIVCA NEMA
Naš sagovornik kaže da je naveći problem to što do sada niko nije snosio krivicu za trovanje pčela, a dokazano je da su pčele stradale od nedozvoljenih sredstava kojima su se tretirale poljoprivredne kulture.
“Mi nemamo ime i prezime krivca ni u jednoj od ovih priča i smatram da je to problem. Pomogne se pčelarima, ali zvanično nemamo krivca, ime i prezime pojedinca, firme…naše pčele su otrovane zabranjenim sredstvima, hemijom koja je zabranjena godinama unazad, to je dokazala relevantna institucija analizom, pa kako je moguće da niko ne želi da istera priču do kraja, da se sazna ko koristi nedozvoljena sredstva. Svi kažu prijavite, pa, gospodo, šta ćete nam vi kao inspektori, ako mi sve treba da odradimo.” – dodaje Čolak.
“DA LI JE PAOR SVAKO KO IMA TRAKTOR I PRSKALICU?”
Ovo pitanje postavljaju pčelari, jer kažu da je problem crno tržište. U oglasima se i danas može naći ponuda nedozvoljenih sredstava, te se svi pitamo otkud to kod nas na tržištu?
“Naša je sreća to što je 95% poljoprivrednika savesno, da nije tako mi danas ne bismo imali niti jednu pčelu. Ali dok god postoji procenat onih koji hemijska poljoprivredna sredstva kupuju na crnom tržištu, mi ćemo imati problem. Prošle godine je negde u Sremu pronađen suncokret čije je seme tretirano nedozvoljenim sredstvima, pa nikom ništa. Viđali su ljudi na pijacama, vašarima da ljudi prodaju svašta, pa nude se i u oglasima, lako se može doći do tih prodavaca. Mora se rešiti to crno tržište, a mislim da to nije problem sankcionisati, samo treba da postoji volja.” – ističe naš sagovornik.
