Obišli smo farmu svinja Nenada Radina iz Stapara. Popričali smo o trenutnoj situaciji u stočarstvu, budućim planovima i neophodnosti jasnije strategija koja bi pomogla stočarima u budućnosti.
Ukidanje vakcinacije protiv svinjske kuge je dobra vest, smatra dugogodišnji proizvođač prasadi iz Stapara. Proizvođači su do sada u EU mogli da plasiraju samo termički obrađenu svinjetinu. To bi se moglo izmeniti u narednim godinama. Međutim, naš domaćin smatra da se to neće skoro dogoditi.
“To se trebalo desiti pre pet-šest godina, mi na tome već dugo insistiramo. Prestankom vakcinacije se dobija to da ako se kuga ne pojavljuje tri godine, mi bismo mogli da izvozimo živu stoku, međutim, ali mislim da ja koji imam 50 godina, to neću doživeti.” – smatra Radin.
Prema podacima Privredne komore, Srbija je 2019. godine uvezla 800 hiljada svinja, te je priča o izvozu nekako nelogična, dodaje naš domaćin.
“Što se tiče izvoza, dva puta smo pokušali, dva puta smo izgubili. Propao izvoz u Rusiju, Kinu, Tursku, pričam generalno na stočarstvo. I po meni je to državni udar. Neko je morao odgovarati.” – dodaje naš domaćin.
PONOVO IZOSTALA JASNA STRATEGIJA
Naš domaćin ima 50 krmača, a primarna mu je proizvodnja prasadi i priplodnih nazimica, a Nenad najviše svoju prasad plasira novosadskim pečenjarama.
“Što se tiče tova, time se ne bavimo, samo prasad. Oko tova je uvek nesigurno. Prasad su sa 200 pred praznike skočila na 250 što je dobro. Najgore je to što nam niko ništa ne garantuje. Niko nam ne može reći bar u narednih 6 meseci kolika će cena biti.”
Upravo to Radin smatra najvećim problemom. Nepostojanje jasne i dugoročnije strategije, sve poljoprivrednike gura na vetrometinu i prepušta ih same sebi.
“Niko nam ništa ne govori. Koliko će nam krmača trebati, da li ćemo svi moći proizvoditi genetski materijal, kakav je plan države, koliko svinja nam treba, itd. Nemamo s kim o tome da popričamo.” – ističe Radin.
Na sve to, Zakon o stočartsvu je prošao Vladu još 2014. godine, ali do dana današnjeg nije usvoje, te za pet godina na tom polju nije bilo pomaka. Kažu da je neophodno još usklađivanja sa zakonima Evropske unije, ali sve to ide jako sporo, ističe Radin. Osim toga, neophodno je još puno rada na samoj tehnologiji, jer je očigledno da debelo kaskamo za svetom, dobrih 20 godina. Ono što je pozitivno jesu podsticaji za mlade poljoprivrednike, za nabvku priplodnog materijala, ali birokratija je obimna, a realizacija spora, dodaje naš domaćin.
“Ne znam ko je pisao te zakone, jer dok procedura iz Ministarstva ne prođe ta se krmača mogla i dva puta oprasiti.” – dodaje naš domaćin.
A kada pričamo o samom tržištu mesa u Srbiji, naš sagovornik smatra da bi bilo poželjno informisati kupca kakvo meso kupuje, odnosno odakle ono potiče. Pa neka sam odluči da li želi da kupi domaće, ili ono iz uvoza hranjeno GMO sojom, smatra Radin.
