Nesiguran plasman i niska otkupna cena tovljenika godinama unazad bili su glavni razlozi koje su uzgajivači svinja navodili kao razlog gašenja svojih farmi. Samo najjači i najuporniji uspevali su da se održe na turbulentnom tržištu i da, od malog tova u zadnjem delu dvorišta, izgrade veliku farmu i posvete se ozbiljnoj proizvodnji.
Od početnika do učitelja
Našem domaćinu, Robertu Silađiju iz sela Bajša kraj Bačke Topole, nije trebalo mnogo od ideje do realizacije. Pre 21 godinu kupio je prve dve krmače, a danas se početnici u toj proizvodnji njemu obraćaju za savete.
Iako stolar po zanimanju, Robert se tim zanatom danas bavi samo iz hobija. Postao je prepoznatljiv kao jedan od najuspešnijih proizvođača tovljenika u našoj zemlji.
Osvrćući se na minule godine rada, pune neizvesnosti i velikih oscilacija u proizvodnji, Robert ističe da je bilo teških situacija ali da nijednog trenutka nije pomišljao na to da stavi katanac na svoju farmu.
Kvalitet, kvantitet i kontinuitet – ključ uspeha
To ne znači, kako kaže ovaj iskusni proizvođač, da su svi problemi nestali i da proizvodnja nesmetano teče na svakoj farmi širom Srbije.
Kako nam je rekao, on je od samog početka razmišljao menadžerski. Svoju proizvodnju bazirao je na tome da obezbedi kontinuitet, kvantitet a pre svega kvalitet svojih svinja, što ga je, kaže, izdvojilo u odnosu na ostale proizvođače.
Slaže se sa nezadovoljnim proizvođačima da bi se tržište trebalo urediti i da je neophodno izboriti se sa nestabilnim cenama. Ali, kako ističe, ne može da se složi sa njima da je današnjim uzgajivačima svinja teže nego pre 15 godina u pogledu plasmana robe.
Svako se, dodaje on, može izboriti da obezbedi sebi siguran plasman ukoliko je dovoljno prilagodljiv i fleksibilan. Jedini preduslov za to su kvantitet i kvalitet, što su glavni razlozi zbog kojih naš domaćin već desetak godina unazad isporučuje svoju robu klanici u Crvenki.
Rast kvaliteta i uspeha proizvodnje
Da biste se održali na tržištu, nisu dovoljne samo ljubav prema svinjama ili profitu. Morate da budete „gazda u tovu“, dodaje Silađi. Iz fotelje, bez stalnog nadzora, se ne može voditi jedna moderna farma poput njegove.
Robert Silađi ponosno ističe da se nivo kvaliteta ali i uspeha njegove proizvodnje iz godine u godinu povećavao. Brojni su parametri o kojima je strogo vodio računa.
Otkriva nam da je komocija životinja jedan od preduslova za to te da im, stoga, morate obezbediti funkcionalne, konvencionalne, starinske, a jeftinije objekte u kojima je najvažnije prirodno strujanje vazduha.
Ponosni su na činjenicu da su, po uzoru na njihov sistem uzgoja, u Danskoj počele da niču farme sa identičnim objektima.
Tov svinja i inovacije
Otišao je naš domaćin i korak dalje u svojoj proizvodnji. Osmislio je nekoliko načina kako da je pojeftini. „Trpezarija za svinje“, kako je nazvao boksove za ishranu krmača, jedan je od njih.
Doziranom ishranom postigli su ravnomeran razvoj svake krmače, s obzirom na to, kako navodi Robert, da svaka može mirno da konzumira svoju porciju nakon čega se vraća u tov.
Svaka, od 120 krmača, proizvedena je u njegovom tovu. Nisu želeli da ih kupuju sa strane, pre svega zbog mogućnosti širenja zaraznih bolesti. To je osnovni razlog, kaže, što rade svoju genetiku, imaju završne neraste za tov.
Zdravlje životinja prioritet
Preventiva je ključ uspeha proizvodnje, kaže Silađi i dodaje da im je zdravlje životinja prioritet svih prioriteta. Tradicionalne antibiotike u najvećoj meri zamenili su biljnim ekstraktima.
Silađi je od samog početka imao jasno zacrtan cilj kojem je stremio, nijednog trenutka nije imao dilemu kojim putem treba ići. Danas postiže vrhunski kvalitet i zavidnu godišnju proizvodnju od oko 2800 prasadi od 120 krmača.
On je, kaže, dokazao da se uz mudro kalkulisanje i predan rad može opstati na tržištu i bez korišćenja kredita banaka ili podsticajnih sredstava države.
Što se tiče planova u budućnosti, Robert Silađi kaže da, kada bismo sa našom tv ekipom ponovo došli da ga snimamo za 5 godina zatekli bismo isto stanje jer je, pokazalo se i u teoriji i u praksi, ovakav model proizvodnje, u pogledu produktivnosti ali i angažovane radne snage, idealan.
Opširnije pogledati u prilogu.
