Organska proizvodnja je sistem održive poljoprivrede koja se zasnovana na poštovanju ekoloških principa kroz racionalizovanu upotrebu prirodnih resursa, obnavljivih izvora energije, očuvanja prirodne raznolikosti i zaštite životne sredine. Odluka da se bavite ovom vrstom poljoprivredne proizvodnje je već pola puta da u tome zaista i uspete. Svaki početak je težak, ali onaj ka organskoj proizvodnji, ne mora da bude ako imate prave smernice i podršku.
Organska proizvodnja i njeni zakoni
„Prvo ćete krenuti od zakona organske proizvodnje, jer on je malo drugačiji od svih ostalih zakona. Ovde ima mnogo biološko-agronomskih postavki, koji ti kažu šta moraš raditi. Uz to ide jedan veliki pravilnik, koji vam tačno kaže: plodored obavezan – kao sistem proizvodnje, potom plitka obrada – ne rotiranje tog zemljišta, ne izbacivanje dubljih slojeva, jer time uništavate mikroorganizme.“
„Cilj organske proizvodnje je očuvati plodnost i živost, život mikroorganizama koji stvaraju zemljište i daju prinos i to je ta suština. Postoji lista, iza propisa, aneks, kao sastavni deo propisa, šta se sme, a šta ne sme koristiti“ – objašnjava prof. emeritus dr Branka Lazić, stručnjak iz oblasti organske proizvodnje.
Ako nam je zakon osnova za početak bavljenja organskom proizvodnjom, jer daje smernice šta i kako činiti, dalja znanja je moguće steći putem raznih edukacija, razmene iskustava kroz udruženja i slično.
Organska proizvodnja – zaštita životne sredine
„Organska proizvodnja nije samo zbog hrane, kvaliteta i bezbednosti hrane, ona je i zbog zaštite životne sredine. Agrotehničke mere, kao što su nastiranje sa slamom, što je dobar primer ili kompostiranje baštenskog otpada (ovo važi kako za bašte, tako i za njive), sve se reciklira i stvara se organska materija. Ništa se ne baca, sem onoga što je bolesno. To treba da se spali. Nastiranjem zemljište se jednostavno čuva od erozija, potom, kada se raspadne, dobijate organsku materiju tj. poboljšava se sadržaj organske materije“ – navodi prof. emeritus dr Branka Lazić.
Agrotehničke mere koje se primenjuju u organskoj proizvodnji, poput poštovanja plodoreda, združivanje useva, malčiranje, gajenje međuuseva su osnova za uspešnu organsku proizvodnju. Izuzetno je važan izbor sorti koje se gaje, a koje osim što moraju da imaju sertifikate za seme ili sadnice, trebalo bi da su i prirodno otporne.
„Takvu gustinu useva dobijete, da nema potrebe da brinete o korovima. Svi se jako brinu o korovima, zaboravljajući veliku istinu da ručni rad u poljoprivredi nikada, čak ni u konvencionalnoj poljoprivredi, nije prestao. On je prestao u ratarstvu, gde je drugi način setve i proizvodnje, u povrtarstvu nikada.“
„Za sve povrtarske kulture postoji kombajn, ali to mora biti ekonomski opravdano i u konvencionalnoj. Oni se mogu koristiti i u organskoj, organska pojoprivreda to ne zabranjuje. Već ukoliko imaš mašinu i ekonomski se isplati njeno korišćenje“ – ističe prof. emeritus dr Branka Lazić.
Organska proizvodnja i udeo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji
U ukupnom udelu svetske poljoprivrede, organska proizvodnja zauzima 1,1 %. Od prošle godine je to oko 50 miliona hektara pod organskim nasadima. Iako je ovaj vid poljoprivredne proizvodnje u ekspanziji, on neće ugroziti konvencionalnu proizvodnju, jer organski uzgoj zahteva posebne uslove.
„Organska proizvodnja se neće razvijati na svim površinama. Možete želeti da proizvodite neki organski proizvod, ali kad dođe kontrola i kaže da to ne može, da nije ekološki prihvatljivo, tu se priča završava.“
„Na primer, imate komšiju koji ima voćnjak, ne pomažu nikakve barijere ukoliko on ima ili nema, neki dobar atomizer. Takođe, ukoliko je zagađena parcela uz put ili je u pitanju neki drugi izvor zagađenja. Znači ekološki, Vaša parcela možda nije korisna za organsku proizvodnju. Prema tome organska proizvodnja ide tamo gde su ekološki uslovi povoljniji, gde je moguće regulisati je dodatnim merama da bi bilo povoljno i isplativo“ – rekla je prof. emeritus dr Branka Lazić.
Organska proizvodnja u Srbiji
U Srbiji je 16 hiljada hektara zemljišta pod organskom proizvodnjom i ova brojka raste. To potvrđuju i podaci koji govore da smo zabeležili rast u ovoj oblasti od čak 62%. Danas je organski proizvod moguće pronaći i kupiti na pijacama, u specijalizovanim prodavnicama, velikim trgovinskim lancima ili direktno od proizvođača.
„Često pitanje jeste, ko su kupci organskih proizvoda?! – To su sportisti i roditelji sa malom decom. Neka deca uopšte ne jedu ovu konvencionalnu proizvodnju, jer neki od roditelja su imali loše iskustvo ili alergiju. Alergija je još i najmanja posledica neke neželjene supstance“ – napominje prof. emeritus dr Branka Lazić.
Porast potražnje za organskim proizvodima je trend kako u svetu tako i kod nas. Sa ovim rastom sve je više proizvođača, te je Srbija najveći rast zabeležila u periodu 2014. i 2016. godine. A danas može da se pohvali sa oko 2.000 organskih proizvođača koji su sertifikovani.
