Tov junadi po uzaru na inostrane farme
Iako je završio šumarsku školu, 46-ogodišnji Milivoj Alimpić, poznatiji kao Baja, iz mačvanskog sela Donji Dobrić, nijedan dan nije proveo radeći u struci. Po završetku pripravničkog staža, spakovao je kofere i u svoje rodno selo se nije vraćao skoro 12 godina. Naučio je ovaj vredni srpski domaćin i nemački ali mu je rad na jednoj od najsavremenijih švajcarskih farmi za tov svinja, bio dragoceno iskustvo. Objekti za smeštaj oko 40 svinja rađeni su po uzoru na evropske farme. Preslikao je, kako nam je rekao na početku razgovora, i njihov model i sistem uzgoja. Ima Milivoj i savremeni ovčarnik sa 50 meleza romanovskih ovaca. Postiže da obradi i 25 hektara zemljišta, na kojem je i ove jeseni posejao soju, ječam, pšenicu, kukuruz.
„Hotel za bikove“ po uzoru na švajcarske farme
Odnedavno je u tom delu Mačve, postao prepoznatljiv i po svom modernom objektu za tov bikova, koji je nazvao „Hotel za bikove“. Trudio se naš domaćin da svojim govedima obezbedi najhumanije uslove za smeštaj. Poštujući sve evropske standarde za dobrobit životinja, počev od boje zidova preko hranilica i pojilica. Strogo vodeći računa o tome da imaju dovoljno prostora i da nisu potpuno zatvorene. Poznato je da zelena boja zidova deluje umirujuće na životinja. Ali i da je osvetljenost prostorije presudna, naročito u zimskim mesecima. Zato je Milivoje postavio veće prozore ali i halogenu rasvetu, kako bi se životinje normalno hranile i nesmetano funkcionisale i kada padne mrak. Jasle za seno, koje je sam konstruisao, prilagodio je i po širini i po visini teladi. A u ovim hladnim danima konstantno se napajaju mlakom vodom iz namenskih posuda.
Cena za bika od 500 i 700 kilograma identična
Merama agrarne politike, država je poslednjih godina naklonjena stočarima, kaže Alimpić. Dodaje i da su tamošnji proizvođači pozdravili najavu resornog Ministarstva o podizanju podsticajnih sredstava za tov junadi, sa sadašnjih 10 na 15 hiljada dinara. Iako je ceo proces tovljenja dugačak, nekada i do godinu i po dana, sa trenutnom cenom od dva ipo evra po kilogramu, paori ne mogu da budu nezadovoljni. Ono sa čime je Baja nezadovoljan jeste činjenica da se na tržištu podjednako tretiraju i bik od 500 i onaj od 700 kilograma. Alimpić kaže da nijednog bika nije tovio duže od godinu dana a težina tovljenika nije premašivala 600 kilograma. Smatra da je trenutna cena zadovoljavajuća. Uz podsticajne mere, mnogi stočari će prepoznati svoj interes u toj proizvodnji, uz pretpostavku da se sadašnja cena teladi ne menja.
Prvoklasna stočna hrana uz ekstruder za soju
Svoje decenijsko iskustvo rada na švajcarskoj farmi svinja, svake godine nadograđuje i željan je inovacija. Ali i uvođenja svih onih mera koje bi njegovu proizvodnju učinile rentabilnijom. Zato je, kaže, i kupio ekstruder za obradu sirovog zrna soje i proizvodnju sojinog griza. Prvobitna zamisao da je koristi samo za sopstvene potrebe vremenom je prerasla u dodatni izvor prihoda. Kaže da je vrlo brzo i sa lakoćom savladao sam postupak. Obzirom na to da je reč samo o termičkoj obradi soje na 125 stepeni Celzijusa, prilikom koje se dobija 30 odsto proteina. To su laboratorijski rezultati i pokazali. Sojin griz mu se, kako dodaje Milivoje, pokazao da odlična dopuna ishrane svinja i teladi.
Moderan poljoprivrednik mora da ide u korak sa vremenom
Davno su kaže Milivoj, prošla vremena kada su se poljoprivrednici oslanjali isključivo na znanje i iskustvo svojih predaka. Moderan poljoprivrednik mora da ide u korak sa vremenom. U tome su mu svih ovih godina, od presudnog značaja, bile smernice koje je dobijao od stručnih saradnika iz lozničkog „Poljosaveta“.
Diplomirani inženjer ratarstva, Dušan Despotović, od samog početka je pratio stasavanje Milivoja Alimpića. Neretko ga je, kako nam je rekao, na zimskim predavanjima isticao kao uzornog proizvođača. Željnog novih saznanja, ali ih nesebičnog deljenja i sa drugim proizvođačima. Baja i on su saradnju započeli pre deset godina, savetom o optimalnom korišćenju mineralnih đubriva za ratarske kulture. Da bi se ona proširila na sve oblasti njegove proizvodnje.
Ponosan je i na činjenicu da ga je ovaj uspešan ratar poslušao i kada mu je dao preporuku za postrnu setvu u suvom ratarenju i ostvario je odlične rezultate. U planu im je i proizvodnja visokoproteinske, kabaste stočne hrane u vidu siliranja združenih useva, poput soje i kukuruza sa silažom.
Davati podsticaje i starijima od 40 godina
Kada je reč o odnosu države prema domaćim paorima, kaže da je uglavnom zadovoljan. Ali da bi voleo kada bi se ukinula uredba o starosnom limitu do 40 godina, za podsticajne mere poljoprivrednicima. Iako je premašio tu brojku i bliži se petoj deceniji života, još uvek se smatra mladim poljoprivrednikom. On tek sada želi da zasuče rukave. Činjenica da njegov sin pohađa Srednju poljoprivrednu školu u Šapcu, dodatna mu je motivacija za unapređivanjem gazdinstva. Alimpićevi su odvajkada poznati kao vredni domaćini u tom delu Mačve.
