PROIZVODNJA POVRĆA I ZELENE SALATE NEMA ZAVIDNU RAČUNICU
Porodica Đuđić iz Srbobrana se već 22 godine bavi povrtarstvom. Danas pod folijom imaju oko 4800 metara kvadratnih, a kada smo ih i obišli seča salate je bila pri kraju. Kako nam je rekao naš domaćin, Saša, više ne rade zimsku salatu. Ovu, tako reći jesenju, su smanjili za više od pola u odnosu na ono što su nekada radili. Razlog za takvu odluku je svakako cena.
“Nekada smo radili i više, a ove godine oko 15 000 komada. Prodaja je sve teža. Nas salata košta oko 12 dinara, a ako nemam 5-10 dinara zarade, onda se ne isplati,” – kaže naš domaćin Saša Đuđić.
SOJA KAO NAJJEFTINIJI ENERGENT
Dakle, nakon što se izvadi ova salata, zemlju valja pođubriti. Đuđići isključivo to rade sa stajskim đubrivom, i to kokošijim peletiranim, ili kozjim, odstajalim bar godinu dana. To je osnova njihove proizvodnje, priča nam Saša. Zatim sledi frezovanje, postavljanje sistema kap po kap, folije, te će ovde biti rasađena paprika i paradajz. Naši domaćini sami proizvode rasad, jer imaju odlične uslove za to. Grejanje je cevima kroz zemlju sprovedeno do staklenika i plastenika, a kao energent koriste sojinu slamu.
“Mi radimo rasadu za nas, ali i za prodaju. Imamo centralno grejanje razvučeno u plastenicima. Kao energent koristimo sojinu slamu koju sami proizvedemo. Od ovoga ne postoji jeftiniji energent. Grejemo 1000 kvadrata plastenika, plus kuću, a grejanje nas košta oko 150 000 dinara,” – priča nam Saša.
RASADA JE ZARADA
Proizvodnja rasada je ozbiljan i ni malo lak posao, priča nam Saša. Noćna temperatura mora biti oko 18 stepeni, a dnevna do 25. Oni imaju svoje stalne mušterije kojima uslužno proizvode rasad i upravo to smatraju velikim benefitom u krajnjoj računici proizvodnje paprike i paradajza.
“Kada odradim uslužno rasadu, meni je moja rasada zarada. Tako da kada krenem u proizvodnju paradajza, krenuo sam sa nula ulaganja, dok drugi kreću sa 50-70 dinara, onoliko koliko ih košta rasada koju su kupili.”
Spomenuli smo već da Đuđići imaju tako reći energetski efikasnu proizvodnju. To se odnosi i na način na koji navodnjavaju, jer za tu namenu kao energent koriste solarnu energiju. Solarne panele su instalirali pre dve godine, a nepovratna sredstva, tačnije 80%, dobili su od Pokrajine. Računica je veoma jasna, kaže Saša, jer će se ova investicija isplatiti već kroz pet godina. Da bi bilo jasnije za godinu dana su proizveli oko 3700 kilovata pomoću 10 panela jačine 2,5 kilovata. Još jasniji prikaz ove računice je i taj da Saša za zalivanje mesečno potroši oko 2000 dinara, a zaliva skoro pola hektara.
