Zahvaljujući ugovorenom izvozu za Tursku, Ujedinjene Arapske Emirate, Rusku Federaciju i Izrael, tov junadi tokom ove godine je živnuo. Ovim vidom stočarstva u Srbiji se bavi više od šest hiljada gazdinstava. Šansu za izvoz imamo. Ali bez povećanja broja kvalitetne junadi, teško da ćemo moći i da je iskoristimo, upozoravaju stručnjaci iz oblasti agrara. Nedostatak tovnog materijala primetan je i u Mačvanskom okrugu. Ističe stručna saradnica lozničkog „Poljosaveta“, diplomirani inženjer stočarstva, Gordana Vujaklija. Deficit kvalitetnih grla nužno je doveo do visoke cene na domaćem tržištu. To je još uvek jedan od osnovnih razloga zbog kojih se stočari u Srbiji ne upuštaju u taj vid proizvodnje.
Poboljšati genetski potencijal goveda
U oborima i na pašnjacima naših proizvođača oseća nedostatak kvalitetnih grla. Neophodno je da dođemo do novih krava i junica. Ali i da nam se omogući lakši uvoz teladi iz susednih zemalja, prvenstveno Rumunije, Mađarske i Hrvatske, gde su ona jeftinija. Rad na pospešivanju postojećeg genetskog potencijala na domaćem terenu, biće jedan od prioritetnih zadataka savetodavnih službi širom Srbije. Na terenu Loznice, poslednjih godina dominantno se uzgaja simentalska rasa. U nešto manjoj meri prisutna je i holštajn – frizijska.
Pravilna selekcija rasa prioritet u budućnosti
Procena je naše sagovornice da će u narednom periodu biti neophodno da se napravi pravilna selekcija rasa za određeni vid stočarske proizvodnje. Kako za mlečno tako i za tovno govedarstvo. Od tovnih rasa, koje bi mogle da oplemene simentalsku rasu koja se gaji na našim farmama, Vujaklija navodi neke francuske i škotske. Kao što su limuzin, šarole, aberdin – angus. Na brojnim stručnim predavanjima kojima je prisustvovala, više puta je isticana potreba za uvođenjem crno – belih goveda. Među njima je i holštajn-frizijske, koja je najdominantnija rasa u svetu, kada je reč o proizvodnji mleka.
Perspektiva je u proizvodnji teladi za tov junadi
Njen kolega savetodavac u službi u Šapcu, Zoran Kozlina smatra da je upravo sada pravi trenutak da domaći stočari iskoriste situaciju na svetskoj pijaci. Ali da je prethodno neophodno da se oplemeni tovno govedarstvo kod nas. Mačvanskim stočarima, čiji rad prati više od jedne decenije, preporučuje da zasnuju jedan novi vid proizvodnje. Kozlina mnogim tamošnjim proizvođačima koji imaju uslova za tovno govedarstvo preporučuje da se oprobaju u proizvodnji teladi za tov junadi. Navodeći pozitivne strane te proizvodnje, ovaj stručnjak, pored ostalog ističe subvencije države. Ali i visoku tržišnu cenu teladi, koja trenutno dostiže i 700 evra po grlu.
Niču nove farme za tov junadi
Mišljenja domaćih stočara su prilično podeljena, kada je reč o prelasku sa mlečnog na tovno govedarstvo. Na severu Banata beležimo primer domaćina koji bi bio zainteresovan za taj vid stočarstva, ali ga sputava manjak novca. U taj posao mogu da se upuste samo oni proizvođači koji imaju dovoljno sredstava ili im to nije osnovni izvor zarade. S obzirom na to da vam je potrebno minimum godinu dana da biste utovili jednog bika. A za njega je to, kako nezadovoljno dodaje, predug period.
Njegov mačvanski kolega, Milivoje Alimpić, taj problem nema. On se uz tov bikova, bavi i ratarstvom, uzgojem svinja i ovaca. Bavio se Milivoje i ranijih godina tovom junadi ali je, u zavisnosti od cene bikova na tržištu, povećavao ili smanjivao broj grla na svojoj farmi u Donjem Dobriću. Tovno govedarstvo je isplativo na „duge staze“, kaže Alimpić. Dodaje i da je, zahvaljujući tom uzgoju, uspeo da obnovi mehanizaciju na svom gazdinstvu.
Subvencije za govedarstvo biće veće za 50 odsto
Najava resornog ministra Branislava Nedimovića, da će subvencije za tovno govedarstvo biti povećane sa sadašnjih 10 hiljada na 15 hiljada dinara po grlu, naišla je na odobravanje, kako stručnjaka tako i stočara. Stručna saradnica „Poljosaveta“ u Loznici, Gordana Vujaklija smatra da će povećanje subvencija za govedarstvo u značajnoj meri doprineti tome da se ta grana poljoprivrede ponovo razvije. U poslednje vreme, potencijalni izvoz govedine je dodatno aktuelizovan mogućnošću plasmana na velika svetska tržišta. A da li će nešto od toga biti i realizovano, zavisiće pre svega od toga koliko će proizvođači biti motivisani za taj vid stočarske proizvodnje.
