Setva, rast i razviće pšenice tokom jeseni je bilo veoma dobro. Padavina je bilo dovoljno, jesen je bila umereno topla što je omogućilo da usevi niknu i da u zimu, odnosno decembar i januar uđu sa jednim do tri razvijena lista.
“Jesen je bila umereno topla, zemljište je bilo dovoljno vlažno. Novembar jeste bio suv, ali je u decembru palo 20 litara kiše, a u januaru smo imali i sneg. Dovoljno je hladno da pšenica miruje.” – kaže dipl. ing. Bogdan Garalejić iz Instituta Tamiš, Pančevo.
Poljorovredni proizvođači koji su želeli da rade po snegu, da primene UREU u prihrani pšenice, to su jednim delom i završili, kaže naš sagovornik, iako on to ne preporučuje.
“Nije preporuka da se radi sa UREOM pogotovo ne u ovom periodu. Mi preporučujemo da onaj ko želi sa njom da radi da to uradi polovinom februara. Njena dostupnost i transformacija traje dosta dugo, pa je pitanje kada će ona biti dostupna biljkama. Naravno, količine koje smo preporučili su oko 60 kilograma aktivnematerije po hektaru.” – kaže naš sagovornik.
AMONIJAČNO-NITRATNA ĐUBRIVA BOLJA
Naravno, nakon toga se savetuje analiza neposredno pre druge prihrane koja sledi krajem marta meseca, pred samo vlatanje, dodaje Garalejić. Ali da se vratimo na prihranu koja sledi krajem februara meseca. Naš sagovornik savetuje da se ipak radi sa amonijačno-nitratnim đubrivima.
“Da azot bude u obliku amonijum-nitrata, a prihrana bi trebala da počne krajem februara, početkom marta zbog toga što taj oblik azota biljke odmah koriste, čim krenu sa vegetacijom. Isto se preporučuje 60 kilograma po hektaru u prvoj prihrani, a za drugu treba uraditi analizu, odnosno merenja sadržaja azota u zemljištu, ili merenje indeksa vegetacije.” – ističe Garalejić.
Poljoprivrednicima je sada već dobro poznata N-min metoda koja određuje sadržaj azota u zemljištu, međutim, važna informacija je i koliko će i da li će ta količina azota biti i iskorišćena.
“Zato ja već 20 godina zastupam mišljenje da se biljka pita koliko je pojela. Na osnovu sadržaja hlorofila, ili ono što je još jednostavnije, da se na osnovu normalizovane vrednosti vegetativnog indeksa utvrdi koliko je biljka pokrila teren. Odnosno koliko se razvila i da na osnovu toga utvrdimo koliko treba dodati azota. To radimo pomoću Green seeker-a.” – dodaje naš sagovornik.
Sve ove analize su važne, kako zbog same biljke, jer se sa azotom ne sme ni preterati, ali su važne i zbog ekonomskog momenta, kako ne biste sa đubrivom bacili i pare.
