Na gazdinstvu porodice Đuđić iz Srbobrana posejano je seme paradajza, paprike i krastavaca za proizvodnju rasada. Ovaj važan deo proizvodnje povrća iziskuje puno pažnje, posvećenosti, ali i iskustva, što našam domaćinu, Saši, svakako ne manjka. U ovoj priči je 25 godina, a rasad proizvodi kako za svoju proizvodnju, tako i za druge proizvođače povrća.
“Posejali smo pre tri dana, centralno grejanje je uključeno. Noćne temperature su 18 stepeni, dnevne oko 23-24, sve zavisi od spoljne temperature. Do nicanja rasada zemlji treba 23 stepena temperature, da bi seme niklo. U stakleniku smo gajbice stavili na cevi od centralnog grejanja, kad nikne spuštamo ga dole. Za dve-tri nedelje ide na pikiranje.” – kaže naš domaćin, Saša Đuđić iz Srbobrana.
PROVETRAVANJE JE VEOMA VAŽNO
Kada se rasad izpikira, noćna temperatura u narednih 10-ak dana ostaje na 18 stepeni, a zatim se spušta na 12, kako bi se biljka okalila. Tri dana pre iznošenja se radi potapanje, a primenjuju i bakar-oksihlorid kako bi zaštitili samu biljku. Ono što naš domaćin ističe kao veoma važno jeste provetravanje plastenika, kako bi se sprečila pojava bolesti.
“Velika vlažnost vazduha dovodi do gljivica, pa do poleganja rasada, a onda od njega nema ništa. Jako je važno svakodnevno provetravati prostoriju gde je rasad, i na -20, i na 10 stepeni, uvek se mora provetravati.” – ističe naš sagovornik.
PRIHRANA RASADA
Saša koristi gotove supstrate posebno odabrane za setvu, a posebno za pikiranje. U supstratu ima hrane za najviše 6 nedelja, tako da je dalja prihrana veoma važna, dodaje naš domaćin.
“Od setve do cvetanja, paprici treba 78 dana. Ovo što je sad posejano, u sadnju ide oko 23.-25. marta. Paprici dajemo čist AN, kako bi dobila lisnu masu. U paradajz ne dodajemo ništa, jer on dolazi na čistu zemlju, a tu ima stajnjaka, osnovno i AN, freziramo, tako da on čim pusti žile kroz čašu ima šta da jede.” – kaže Saša.
GREJANJE NA SOJINU SLAMU
Što se grejanja tiče, naš domaćin je sam napravio ovu peć, sproveo centralno grejanje kroz zemlju u plastenike, a kao energent koristi sojinu slamu koja mu se pokazala kao veoma ekonomična.
“Našli smo računicu i zaključili da je jeftinije grejati plastenike na sojinu slamu, ranije smo koristili ugalj, drva. Mi i kuće grejemo na sojinu slamu. Jedna bala sojine slame košta 35 dinara, plus prevoz, neka je i 60, dakle, 2000 bala košta oko 1000 eura, a mi toliko potrošimo za jednu grejnu sezonu. Grejemo 800 kvadrata plastenika i kuću od 115 kvadrata. U peć može da mi stane 6 bala, a ima akumulaciju vode 1000 litara, a sama peć ima 2000 litara vode, a plan je da sagradimo akumulaciju od 12000 litara, da ne moramo noću ustajati.” – dodaje Saša.
Rekli smo već da naš domaćin rasad proizvodi za sebe, ali ima puno i poručenog, te prodajom rasada isplati svoj start proizvodnje.
“Ulog je u samom startu velik. I ja sam na početku kupovao rasad, međutim, na ovu količinu koja sada nam treba za proizvodnju povrća, to je oko 20 hiljada biljaka, pa da je cena rasada 80 dinara, toje milion i 600 hiljada dinara. Tako da mi proizvodimo rasad i za druge, to nam je sve naručeno, radimo povoljnije od drugih, tako da sa tim poklopimo cenu semena, supstrate, pa u proizvodnju povrća krećemo od nule.” – priča nam naš domaćin.
RANA PROIZVODNJA KRASTAVACA I PARADAJZA
Što se tiče rane proizvodnje povrća, Saša je primat stavio na krastavce, dok je od paradajza odustao, njega radi kasnije.
“Radili smo i paradajz jedno vreme, međutim, dešavalo se da razlika u berbi bude 10 dana, između nas i onih koji rade krajem marta. Pa na kvantašu bude 100 dinara, kad naš stigne. A ja sam imao troškove grejanja itd. Tako da ne radimo više paradajz. Samo krastavce. On brže stiže. Ja ako ga posadim krajem februara, on početkom aprila mora da ima plod. Tako da odmah imam novca za radnike ili za neke dalje korake u proizvodnji povrća.” – objašnjava Saša.
Što se paradajza tiče prošla godina je bila obeležana pojavom tute apsolute, te je proizvodnja praktično prekinuta u julu mesecu, jer Saša nije hteo da prska. Nje na primer pretprošle godine uopšte nisu imali, a šta će doneti ova 2021. tek će se videti, ali se proizvođači nadaju da nalet paradajzovog moljca neće biti tako velik kao lane, a cilj je i do njene pojave obrati što više ploda.
