Ove godine se masovno dešava da pšenica i ječam žute, posebno iz ranijih rokova setve što je zabrinulo poljoprivrednike.
Do žućenja ječma može da dođe usled niske temperature, viška ili manjka vode u zemljištu, disbalansa u razvoju korenovog sistema i nadzemnog dela, nemogućnosti usvajanja hranljivih elemenata od strane biljaka, pre svega azota, zbog pH vrednost zemljišta (ječam je najosjetljiviji od svih strnih žitarica na kiselost zemljišta), oštećenja od herbicida.
To je pojava koja se javlja skoro svake godine. Kada su jeseni neobično tople, a zime blage, gotovo bez snega, strna žita budu jako kratko u stanju mirovanja. Dr Vladimir Aćin iz Odeljenja za strna žita iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže da faktori, kao što su nedostatak snežnog pokrivača, golomrazica, vetar i povišena temperatura mogu da dovedu do mehaničkog oštećenja starih listova. Kada se formira zeleno mlado lišće, biljke će odbaciti oštećene stare listove.
Savet poljoprivrednicima je da redovno obilaze polja, kako bi na vreme reagovali u slučaju gljivičnih oboljenja na usevima, jer je temperatura visoka za ovo doba godine, i kako usevi ne bi ušli u proleće sa velikim infektivnim potencijalom. Kada se stabilizuje vreme, odnosno kada temperature dovoljno porastu, treba da se krene sa hemijskim merama zaštite i to najpre useva iz najranijih rokova setve.
Žuta patuljavost ječma
Slične simptome pokazuje žuta patuljavost ječma. U pitanju je bolest koju uzrokuje virus (BYDV – Barley Yellow Dworf). Najvažniji prirodni domaćini su joj ječam, ovas i pšenica. Najvažniji izvor zaraze su višegodišnji travnati korovi, a glavni prenosioci su lisne vaši i cikade. Virus patuljavosti se ne prenosi semenom, ili zemljištem, već samo navedenim štetočinama.
Zaraza se ostvaruje najčešće u toku jeseni kada je usev u stadijimu razvoja jednog ili više malih listova. Virus prvo naseljava strna žita koja su posejana u ranijim rokovima setve, kao i parcele gde nije primenjen tretman semena insekticidima.
Na zaraženim listovima ječma u početku se javljaju pege žuto zelene boje koja kasnije prelazi u crvenkastu i tamnocrvenu boju. Ukoliko do infekcije dodje kasnije, crvena boja je lokalizovana na ivici liske. Listovi se zadebljavaju i stoje uspravno „nakostrešeno“. Biljke zaostaju u porastu. Usev zaražen u jesen ne klasa ili donosi manje i sterilne klasove. Simtomi se na parceli najčešće manifestuju mestimično, a pri jačoj zarazi cela parcela može biti zahvaćena.
Na pojavu bolesti povoljno deluju povišene temperature u toku zime.
Mere zaštite od žute patuljavosti ječma
Nakon nicanja strnih žita treba pratiti prisustvo i brojnost navedenih štetočina i vršiti njihovo suzbijanje. Prema standardu Evropske organizacije za zaštitu bilja prag štetnosti iznosi 10% biljaka naseljeno sa jednom ili više vaši.
Indirektne mere bolesti podrazumeva suzbijanje korova, kasnija jesenja i ranija prolećna setva, kao i gajenje otpornih i tolerantnih sorti. Jare kulture treba sejati dalje od ozimih useva i ne preterivati s azotnim đubrivom.
Ukoliko se u toku jeseni ostvari infekcija, bolest je nemoguće suzbijati. Zato je neophodno pratiti naseljavanje vektora biljnih vašiju na parcele sa izniklim ječmom (pšenicom) u toku jeseni.
Izvori: Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, PSSSRS, PIS Vojvodina
