Predrag Josimović iz Novog Bečeja bavi se ratarstvom koje prati tov svinja. Kako nam je rekao, ljubav prema poljoprivredi nije nasledio od roditelja, jer se oni nikada time nisu bavili, već od babe i dede kod kojih je provodio detinjstvo. Ljubav i planove koji su pratili odrastanje, Predrag je i ostvario, te danas utovi oko 1200 svinja godišnje.
“Iza nas je sada 13-14 godina iskustva. Obrađujemo 350 hektara zemlje. Osnovali smo i mini farmu za tov svinja, sa dobrom danskom genetikom. Nemamo problema sa plasmanom, jer kvalitet uvek ima plasman. Gledamo da što više merkantile provučemo kroz farmu.” – kaže Predrag.
Kada ga pitaju zašto je uopšte počeo da se bavi poljoprivredom, on odgovara da će hleba i mesa uvek trebati. A kako kaže svinjarstvom je počeo da se bavi tako reći iz dosade. Nakon završenih ratarskih radovao, imao je dosta vremena da se posveti još nečemu. Osim toga, merkantila je danas jeftina te je bolje provući je kroz tov svinja, smatra naš domaćin. Ono što je zanimljivo u čitavoj ovoj priči jeste to što Predrag svu prasad uzima uvek samo sa jedne farme, što mu, kako kaže, osigurava i kvalitet i zdravlje životinja.
“Posao smo podelili. Moja sestra od strica i zet imaju krmače i proizvode prasad samo za nas, a mi samo od njih kupujemo. Zajedno smo i rasli, kada su oni imali 10 krmača, i mi smo samo toliko tovili, pa su oni danas došli do 40 krmača, a porasli smo i mi. Takav sistem nam je bolji, jer sam siguran u kvalitet te prasadi.” – smatra naš domaćin.
ISHRANA I GENETIKA
Kao što smo već rekli, reč je o danskoj genetici, koja uz kvalitetnu ishranu, daje odlične rezultate, ističe naš domaćin. Sve ide napred, pa i genetika svinja, te se mora ići u korak s vremenom, dodaje Predrag. A birate je u odnosu na to kakav prirast želite. Na ovoj farmi u zavisnosti od vremenskih uslova, prirast se kreće i do kilogram dnevno. Rekli smo već da naši domaćini sami proizvode hranu, odnosno svu merkantilu. Seje se kukuruz sa malo više proteina, pšenica, ječam, a godinama se istraživalo kakva receptura je najbolja.
“Tokom svih ovih godina recepti su se menjali. Zajedno sa profesorima smo tražili rešnje koja možemo ostvariti na našoj farmi zbog skladišta itd. Iamo svoju mešaonu, i smatram da svi tovljači svinja moraju imati sopstvenu mešaonu. I još nešto, bez ječma se ne može, to je bar moje iskustvo.” – ističe Predrag.
CENA TRENUTNO SOLIDNA
Važna tema je i sam plasman mesa. Naš domaćin kaže da sa prodajom problema nema, jer su kupci navikli na kvalitet koji plasiraju već godinama. Naravno, cena je ta koja često varira i koja pokvari planove. Baš sutra će Predrag tovariti svinje po ceni od 160 dinara i to, kaže, nije loše. On radi po jednom sistemu koji mu obezbeđuje malo bolje rezultate, iako donosi i malo više posla.
“S obzirom na to da prasad uzimam samo sa jedne farme, mogu da to podelim u više tura. Znači ne idem na sistem “sve napolje, sve unutra” kao što to rade velike farme, a na taj način izvučem neku prosečnu cenu.”
Želja našeg domaćina jeste da dnevno utovi 10 svinja, i tome teži i zato ozbiljno razmišlja o proširenju farme. Smatra da potencijal u svinjarstvu postoji, da nedostaje izvoz, te se nada će se ukidanjem vakcinacije protiv svinjske kuge doći i do toga.
