Da Vrbas sa svojom okolinom ne odustaje od svoje prepoznatljivosti, uzgoj svinja, svedoči i primer Željka Radovanova. Ovaj proizvođač se još kao dete interesovao za uzgoj svinja dok se njegov otac time bavio. Tokom godina, njihova proizvodnja se usavršavala. Broj svinja se povećavao. Kada je cena padala, tada se i broj svinja smanjivao. Radovanovi su uvek pratili trendove s jednim ciljem. Opstanak na tržištu.
‚‚Naša poljoprivredna proizvodnja zaokružuje, ratarstvo, stočarstvo i od pre par godina, manji zasad maline. Celokupna proizvodnja je za naše gazdinstvo. Proizvodimo žitarice. Ječam, kukuruz, stočni grašak, tritikale. Sve što nam je potrebno da bismo napravili hranu. Kupujemo samo premikse. Sa tom hranom hranimo svinje, tačnije više hranimo krmače. Proizvodimo prasad za klanje, za tov, za prodaju.‚‚ – objašnjava nam Željko.
Prva asocijacija kada se pominje uzgoj svinja je Srem. Željko pak tvrdi da u ovom delu Srbije nije usamljen slučaj kada je ova grana poljoprivrede u pitanju. Danas, proizvođači jedni bez drugih ne mogu, kako kaže Željko.
‚‚Mi jedni bez drugih ne možemo. Ovde je nekada bio Karneks, uslužni tov. Zapatila se dobra genetika. Ovde ljudi poseduju dobre rase krmača a s tim se prave i dobra prasad.‚‚ – kaže Željko.
Genetika je ključ uspeha
Željkovo porodično gazdinstvo u kome svi učestvuju, od supruge do svo troje dece, nije veliko ali je kvalitetno. Kada su njihove svinje u pitanju naglasak je na dobroj genetici i kvalitetu uzgoja.
‚‚Krmače su F1 Ladras jorkšir. Ubacili smo malo Duroka da bi imale jače noge, da bi imale bolju masu i da bismo povećali broj prasadi. Krmače nam trenuto imaju proseko oko 17-18 prasadi. Imamo svog vepra. Ne radimo veštačko osemenjavanje nego sa veprom. On to odradi kako treba i mi smo zadovoljni.‚‚ – ističe Željko.
Prema Željkovim rečima, ključ uspešne proizvodnje prasadi i tovljenika je svakako menadžment ishrane. On hranu pravi sam, dok premikse kupuje. Danas je svinjarstvo teže nego ikada kada se celokupna proizvodnja sagleda.
‚‚Prasići počinju da se prave onog momenta kada se krmača oprasila. Tada većsvinju formirate za sledeće prašenje. Tačnije za sledeći broj prasadi. Ako krmača ne uđe spremna u teranje, neće moći da ima veki broj prasadi u sledećem prašenju. Vi nju već sad morate da hranite i da je spremate za naredni put. Da bi ona dale dobre rezultate. Da bi imala veliki broj prasadi, zdrave i vitalne. Taj ciklus trae non stop. Vi sa ishranom formirate broj prasadi koji želite da dobijete.‚‚ – objašnjava Željko.
Svinjarstvo u konstantnom propadanju
Svu svoju robu Željko plasira jednoj mesari u selu Kucura sa kojom ima izuzetnu saradnju već godinama. Kao i većinu svinjara u Srbiji, i Željka muči ista problematika. Blago propadanje te poljoprivrede grane.
‚‚Svinjarstvo u Srbiji blago propada. Na momente se oporavi kad bde dobra cena prasadi pa krenu ljudi u to. Onda se desi da svinje drže i ko zna i ko ne zna. Nema izvoza, uvozi se jako puno mesa i onda svi zajedno upadnemo u jako veliki problem. Nije tu bitna cena. Nikom tu cena ne igra ulogu. Bitno je šta ćete vi na kraju zaraditi. Neka budu one i 100 dinara ako je 20 dinara vaše. Niđta vam ne znači da one budu i 300 a da vi opet nemate tih 20 dinara.‚‚ – podvlači Željko.
Ono što bi moglo olakšati uzgoj svinja u Srbiji je i prestanak vakcinacije svinja protiv svinjske kuge.
‚‚Problem je što bi država trebala da donese odluku da više nema vakcinacije protiv svinjske kuge. Kada se donese ta odluka, sve svinje koje su u žarištu će morati biti pobijene. A država će morati da plati proizvođačima da ne bi došlo do širenja. Kad država bude bila spremna da tako nešto finansira, to će se desiti.‚‚ – objašnjava svoje stanovište Željko.
Zbog neprolazne nesigurnosti na tržištu ni naš domaćin u budućnosti ne teži proširenju. U današnje vreme najsigurnije je ulagati u kvalitet i zadržati postojeću proizvodnju. Trend cena će se uvek kretati oko pnude i potražnje ali i udaljenosti proizvođača od tržišnih centara.
