Nekada farma krava, danas farma ovaca
Tokom poslednjih nekoliko godina sve je više ljudi zainteresovano za ovčarstvo. Razlog za to su verovatno primamljive subvencije. Međutim, ima i onih koji se ovom granom stočarstva ne bave samo zbog 7000 dinara po ovci, već su napravili malo drugačiju matematiku. Porodica Belanović je pre 10 godina kupila prva grla, a danas imaju 250 ovaca. Na žalost, njihove ovce nisu umatičene, ali uprkos tome ovo gazdinstvo opstaje i širi se.
“Nekada smo se bavili mlečnim govedarstvom. Imali smo 40 krava na muži. Međutim, nemamo dovoljno zemlje za to, a ovde je arenda veoma skupa, do 300 eura ljudi plaćaju. Zato smo se opredelili za ovce. Obrađujemo 15 jutara zemlje, a ovce su veći deo godine na paši.” – kaže Aleksandra Belanović iz Maradika.
I upravo je u tome matematika. Ovce sa gazdinstva Belanović su čitave godine napolju. Zimi ih puštaju na obližnji ispust, iza kuće, dok su drugi deo godine na obližnjem salašu, na ispaši. Ove zime su ih morali obimnije prihranjivati, jer je zima bila sa dosta snega. Međutim, ispaša je zaista velika prednost, kaže nam naša sagovornica.
“Od 1. marta mi ovce odvedemo na naš salaš. Tamo su do oktobra. Tamo ima kvalitetne trave, pa one pređu oko 20-30 km dnevno. Zbog ispaše nam se isplati držati ih. Velika je to ušteda, ne bismo mogli da je drugačije.”
Komercijalno stado ima svoju vrednost
Ispaša jeste prednost, ali ona sa sobom nosi i šepavost. Ipak uz brigu, vakcinaciju, plavi kamen i čišćenje papaka, naši domaćine se uspešno nose sa takvim rizicima. Priznaćete da stado koje broji 250 grla nikako nije zanemarljivo. Ovde možemo videti šarene ovce, ali i bele koje bi mogle biti umatičene. Belanovići se još uvek nisu odlučili na taj korak, mada imaju takve planove. A posebno im je žao da sklone ove šarene ovce, koje takođe imaju svoju vrednost.
“Od ovih 250 ovaca, 100 grla su šarene ovce. Ja bih možda i želela da umatičim ove bele, ali mi je žao da se rešim ovih drugih, one takođe nama vrede. Kupili smo dva umatičena ovna, pa videćemo.” – kaže Aleksandra.
Postavlja se pitanje da li domaćini koji vredno rade i žive od ovčarstva i koji imaju ovako velika stada zaslužuju neki vid podsticaja? Čini nam se da zaslužuju. Belanovići neće odustati od ovčarstva. Njihova zarada su jagnjad, koju uspeju da prodaju bukvalno od kuće. Uspeli su da opravdaju poverenje kupaca, te danas imaju svoje stalne mušterije, tako da računice ima. Verovatno će u neko dogledno vreme uploviti u matičenje svog stada. Ni subvencije nisu garant i pitanje je koliko će potrajati, pričaju nam naši domaćini.
U brigu o stadu uključena je čitava porodica. Aleksandra ima četvoro dece koja rado pomažu i roditeljima i dedi i babi. A na insistiranje ćerke, nabavili su i 20 koza, te se na ovom gazdinstvu prodaju i jarići čija cena je trenutno oko 250 dinara.
