Mnoge će iznenaditi da se artičoka relativno jednostavno gaji, bez obzira da li se počinje od semena, rasada ili od ukorenjenih izbojaka. Reč je o višegodišnjoj biljci, koja nije samo hrana, već i lek.
Artičoka je višegodišnja biljka, a može da se gaji 3 do 4 godine na istom mestu. Njena lekovita dejstva poznavala je narodna medicina, a koristila se za poboljšanje zdravlja organa za varenje, srca, krvnih sudova, kao i kože. Čak je i zvanična medicina prepoznala antioksidativno i antiupalno dejstvo ekstrata od listova artičoke.
Kod artičoke za plod se smatra cvet. Bere se u fazi pupoljka, jer kada se cvet otvori više nije za ishranu. Zelene ili ljubičaste artičoke mogu veoma lako da se gaje, a posebno ukoliko radite presađivanje ukorenjenih izdanaka.
Ipak, krenimo od setve semena.
Seme artičoke je najbolje posejati tokom zime, od januara do marta u zatvorenom prostoru. Za klijanje semena optimalna je temperatura 15 – 25 stepeni Celzijusovih. Zatim, prvo presađivanje se radi kada klice puste dva stalna lista. Drugo i finalno presađivanje na stalno mesto radi se u jesen.
Ukoliko se artičoka gaji iz ukorenjenih izdanaka sakupljenih sa starijih biljaka, oni se sade u proleće ili jesen, zavisno od toga kada planirate berbu i od klime u vašem području.
Obično se smatra da je bolje da se sadi u proleće za područja koja imaju prilično oštru zimu, a u jesen za područja koja imaju blaže zime.
Ako sadite u proleće (mart i april) bere se sledećeg leta.
Ako sadite u jesen (septembar-oktobar) bere se sledeće proleće.
Prilikom sadnje, potrebno je voditi računa o udaljenosti između sadnica, koja mora biti najmanje jedan metar kako biste im dali prostora za rast. Artičoka voli puno sunca i prilično vlažno, ali dobro drenirano tlo. Osigurajte veliku količinu organskog đubriva ili komposta prilikom sadnje.
Nega artičoke
Mesec dana nakon sadnje potrebno je plitko okopati zasad. Tokom rasta, u jesen ili u proleće, odstranjuje se višak izdanaka, a ostavlja samo jedan – najjači. Kod slabije bujnih vrsta može da se ostavi 2-3 izdanka.
Artičoka traži dosta vode, ali ne voli preterano mokro tlo. Posebno ne voli stajaću vodu, jer koren tada počinje da truli. Rešenje je redovno, ali umereno zalivanje. Izbegavajte vlaženje lišća prilikom zalivanja zbog gljivičnih bolesti.
Artičoka je biljka koja može da opstane nekoliko godina na istom mestu, sve dok je dobro zaštićena zimi od mraza i izmrzavanja. Njena otpornost deluje do temperature -5 stepeni Celzijusovih, te joj je potrebna pomoć baštovana kako bi pregurala zimu.
Prvo, neophodno je skratiti gotovo do zemlje sve pteljke na kojima su bile glave artičoke. Ostale stabljike se režu na pola. Manje stabljike mogu da ostanu takve kakve jesu, odnosno one koje ne prelaze 20-30 cm.
Na kraju je neophodno da se sve prekrije malčem (može od suvog lišća) kako biljka ne bi izmrzla.
U proleće se uklanja malč, korov i dodaje đubrivo u podnožje biljke.
Artičoka je omiljeno sklonište za gusenice i puževe, te treba obratiti pažnju na njih i postaviti zamke, kako bi se izbegla šteta ili smanjila na minimum. Takođe, javlja se pepelnica, plamenjača, a napadaju je i crne lisne vaši.
Berba artičoke
Glave artičoke potrebno je izrezati sa oko 15 cm stabljike. Najbolje je da se uberu pre nego što počne cvetanje, kada su glavice još uvek nežne.
Ako se artičoka bere prekasno, pojavljuje se plavi cvet.
Dobar način da utvrdite da li je pravo vreme je proverom ljuski. Artičoka je zrela za berbu kada joj se ljuske slome kada pokušate da ih savijete unazad.
Jedna biljka obično proizvede 3 do 4 glavice artičoke u prvoj godini i 6 do 10 u svakoj od narednih godina. Nakon 3 do 4 godine, najbolje je da se posade nove biljke, jer žetva počinje da se smanjuje.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
