Klimatske promene, troškovi energije i raspolaganje azotom imaće sve veći uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u narednim godinama, a uvođenjem tehnologije pokrovnih useva u plodorede u određenoj meri mogu se rešiti neka od ovih pitanja. Praksa uvođenja drugog, neubranog useva, sa višestrukom pozitivnom ulogom u plodoredu, predstavlja tehnologiju pokrovnih useva (cover crops).
Korist pokrovnih useva
Korist koju pokrovni usevi donose u agroekosistemima odavno je poznata, pre zelenne revolucije, kada su ovi usevi zasnivani u periodima kada su njive ostajale posle žetve bez glavnih useva, kako bi se zemljište pođubrilo. U novije vreme njihovim uvođenjem u plodorede teži se smanjenju troškova kod upotrebe azota i pesticida, utiče se na redukciju upotrebe mehanizacije, a tim se može doprineti i povećanju profita u poljoprivrednoj proizvodnji. Međutim pokrovni usevi mogu doneti i niz drugih agronomskih pogodnosti, koje se ponekad teško mogu finansijski odrediti: sprečavaje erozije zemljišta, povećanje plodnosti zemljišta, zaštita podzemnih i površinskih voda, zaštita biodiverziteta, doprinose vezivanju ugljenika u zemljištu (carbon sequestration). U tom smislu tehnologiju pokrovnih useva treba razumeti kao nezaobilazni element plodoreda u održivim sistemima poljoprivredne proizvodnje kao što su: konzervacijska, organska, regeneratvna, biodinamička.
Ispoljavanje pogodnosti korišćenja pokrovnih useva i jačina njihovog efekta zavisi od lokaliteta i sezone, ali se u pravilno postavljenom pokrovnom usevu gotovo uvek ostvari efekat najmanje dve pogodnosti. Polazeći od pogodnosti koje omogućavaju određeni pokrovni usevi, ciljeve treba svesti na jedan ili dva primarna i možda nekoliko sekundarnih.
Postavljeni ciljevi mogu da budu – obezbediti azot, upravljati organskom materijom, poboljšati strukturu zemljišta, smanjiti eroziju zemljišta, očuvati zemljišnu vlagu, obezbediti suzbijanje korova, uspostaviti biokontrolu štetnih organizama i drugi.
Pored pogodnosti, pokrovni usevi imaju i potencijalne nedostatke – povećanje troškova za seme, povećanje obima rada, konkurencija za zemljišnu vlagu i hraniva, mogu da privlače štetne organizme, što dodatno ograničava mogućnost njihove upotrebe.
Odabir pokrovnih useva
Prilikom odabira i postavljanja plana upravljanja pokrovnim usevima treba krenuti od postavljanja plodoreda za duži vremenski period i za svaku parcelu istaći moguću plodosmenu, kao i vremena setve i berbe glavnih useva. Neophodno je takođe u razmatranje uzeti u obzir i lokalne agroekološke uslove (na primer: količina padavina, nastupanje ranih jesenjih i kasnih prolećnih mrazeva), potrebe glavnih useva, sistem proizvodnje (navodnjavanje ili bez navodnjavanja, konzervacijska ili klasična obradа) i slično. Na osnovu sagledavanja svega toga potrebno je iznaći vremenski period i prostor za zasnivanje pokrovnog useva, odrediti biljnu vrstu, kao i tehnološki model, koji će zadovoljiti postavljene ciljeve.
Prema vremenu setve pokrovni usevi mogu biti zasnovani kao međuusevi (naknadni, postrni, ozimi), a kod širokorednih useva mogu se usejavati i u međuredni prostor kao združeni usevi. Takođe pokrovni usevi mogu biti zasnovani kao jednogodišnji ili višegodišnji.
Međuusevi
Pokrovni usevi kao međuusevi zasnivaju se u vremenskom periodu između dva glavna useva s ciljem da površina zemljišta bude pokrivena biomasom i prožeta živim korenovima tokom cele godine. Posle berbe glavnog useva, početkom i u toku leta pokrovni usevi se zasnivaju brzorastućim biljnim vrstama (heljda, proso, sirak, slačica), čime se sprečava erozija, obezbeđuje kontrola korova i upravlja organskom materjom.
Setvom u letnjem periodu, u uslovima bez navodnjavanja, nameće se problem nedostatka vlage za nicanje pokrovnog useva, pa se ponekad dovodi u pitanje uspešno gajenje ovakvih pokrovnih useva. Iz tog razloga u uslovima Srbije sigurnije je zasnivati ozime pokrovne useve. Za njihovu setvu krajem leta i početkom jeseni, kada je zemljište bez glavnog useva, koriste se ozime biljne vrste koje su otporne na niske temperature, iz porodice trava, mahunaki ili kupusnjača. Do setve glavnog useva u ovako zasnovanom pokrovnom usevu biljke formiraju korenov sistem i značajnu količinu nadzemne biomase. Prednosti ovako zasnovanog pokrovnog useva su poboljšanje strukture zemljišta, njegova zaštita od erozije u toku zime, smanjenje ispiranja nitrata i dodavanje organske materije zemljištu.
Uništavanje pokrovnog useva
Uništavanje pokrovnog useva vrši se dve do tri nedelje pre setve glavnog useva, valjkom za pokrovne useve, sitnilicom biljnih ostataka ili herbicidima. Kašnjenje sa uništavanjem dovodi do rizika da u suvim prolećima biljke u pokrovnom usevu potroše veći deo zemljišne vlage za naredni usev. Uništavanjem pokrovnog useva formira se sloj biljnih ostataka na površini zemljišta (malč), koji čuva zemljišnu vlagu i povećava infiltraciju vode od padavina, čime se stvaraju povoljni uslovi za zasnivanje glavnog useva. U takvim uslovima direktnom setvom (no tillage) ili obradom u zoni setve (strip tillage) i setvom, vrši se zasnivanje glavnog useva, a formirani malč kasnije u glavnom usevu sprečava pojavu korova i čuva zemljišnu vlagu.
Pokrovni usevi kao združeni usevi, pored svojih produktivnih i protektivnih funkcija za grupu biljaka, utiču i na njihovu životnu sredinu, pa samim tim vrše i funkciju pokrovnih useva. U združenom usevu pokrovnost je veća, pa se tako utiče na smanjenje erozije.
Ako dva združena useva imaju komplementarne potrebe, efikasnije koriste resurse (svetlost, vodu, hranljive sastojke), nego jedan čist usev, pa su u tom smislu konkurentniji u odnosu na korove. Mahunarke mogu da obezbede azot i za druge biljne vrste u združenom usevu.
U združenim usevima smanjuje se problem sa štetočinama, jer im je i lociranje useva i kretanje kroz njega otežano.
Kod združivanja kombinuju se usevi koji nisu srodni (žita sa mahunarkama ili žita sa širokorednim usevima), što dovodi do većeg ispoljavanja povoljnih efekata. Koriste se biljne vrste tolerantne na zasenjivanje, kao što su: raž, obični ljulj, bela detelina, crvena detelina, inkarnatska detelina, maljava grahorica, esparzeta.
Dve ili više biljnih vrsta
Gajenje pomešanih pokrovnih useva gde se združuju dve ili više biljnih vrsta, često je efikasnije od pokrovnih useva zasnovanih jednom biljnom vrstom. Koristeći razlike u biološkim i morfološkim osobinama različitih vrsta, kombinujući prednosti naprimer trava i mahunarki, možemo da ostvarimo postavljene ciljeve. Grahorica u pokrovnom usevu sa pravim žitima dobija oslonac, tako da dobija više svetla, pa je i fiksacija azota veća.
Združeni usevi se mogu gajiti u naizmeničnim redovima (npr. soja i ječam), sa istim ili različitim međurednim rastojanjem. Jedan od načina je i gajenje u naizmeničnim pojasevima, širine radnog zahvata mehanizacije, što omogućava da se svaki usev posebno seje, neguje i bere. Združivanje pokrovnih useva može se vršiti i tako što se drugi usev podsejava u postojeći, naknadno.
Crvena detelina ili lucerka može da se poseje u ozimu pšenicu u proleće, a travne vrste u usev višegodišnjih mahunarki u jesen, što poboljšava pokrivenost zemljišta i obezbeđuje azot. Za obnovu plodnosti i povećanje sadržaja organske materije u zemljištu, pogodne su višegodišnje biljne vrste iz porodice mahunarki i trava, kao i njihove smeše. Jedna od odlika ovakvih pokrovnih useva je da se od nadzemne biomase formira živi malč, u kome se zasnivanje glavnog useva vrši obradom u zoni setve (strip tillage) i setvom. Ako ga sačinjavaju mahunarke, može da prenosi azot na glavni usev, a takođe i da ga obezbedi za naredni.
Sa potrebom da se poljoprivredna proizvodnja učini održivijom, tehnologija pokrovnih useva u savremenim plodoredima ponovo dobija svoje obavezno mesto. U poljoprivrednoj praksi Srbije ova tehnologija je u povoju, tako da predstoji veliki deo posla za našu poljoprivrednu nauku i struku, da se kroz primenjena istraživanja uradi reonizacija tehnologije pokrovnih useva za različite uslove i potrtebe agroekosistema Srbije.
Dr Vladan Ugrenović, Institut za zemljište, Beograd
