Kako se gaji BOB: Jedna od najzdravijih mahunarki

Bob je bio najvažnija namirnica Stare Grčke i Rima, a kod na se uzgajao više od pasulja i boranije. Otporan je i nezahtevan za uzgoj, a izuzetno hranljiv i zdrav. U ishrani se koristi kao pasulj, a evo i kako se gaji.

Bob je jedna od najstarijih gajenih mahunarki još iz doba neolita, verovatno prvo u Alžiru. U gvozdenom dobu raširen je širom Evrope, a bio je jedna od najvažnijih namirnica kod Starih Grka i Rimljana. Od boba su se pravila variva slična onima koja se danas prave od pasulja. Međutim, sa dolaskom pasulja iz Amerike, bob je nepravedno potisnut. Danas se kod nas retko gaji, uglavnom u Istočnoj Srbiji.

Zašto gajiti bob?

Reč je o izuzetno hranljivoj namirnici. U ishrani se koriste mlada zrna (semena), a samo 100 grama zrelog sirovog semena sadrži 25 grama proteina, ugljene hidrate, vlakna i minerale.

Bob ima antioksidativno dejstvo, a povoljno deluje u slučaju anemije, umora, pada energije, depresije i hormonskih problema.

Veoma je bogat rastvorljivim biljnim vlaknima. Ova vlakna su veoma značajna za dobar rad creva, kao i za održavanje šećera i holesterola u krvi u normalnim vrednostima.

Posebno je bogat vitaminom K koji je važan za distribuciju kalijuma u organizmu. Zatim, obiluje vitaminima B grupa i vitaminom A, a od minerala, fosforom (važnim za funkcionisanje mozga), gvožđem i kalijumom.

Kalijum je bitan za pravilan rad srca, manjak može dovesti do razdražljivosti, nepravilnog rada srca ili povišenog pritiska. Ali, i višak kalijuma može biti problematičan, pa zato lekari radije savetuju korišćenje namirnica bogatih kalijumom, kao što je bob, iz kojih se on na prirodan i postupan način resorbuje u organizam, nego kalijum u tabletama.

Kako se sprema bob

Uglavno se koriste zrna za pripremu variva, pirea, supa, priloga, salata.
Zrela zrna mogu da se isprže, posole i koriste kao grickalice.
Mlado lišće može da se koristi sirovo, poput spanaća.

Setva boba

Bob je izuzetno nezahtevna i otporna bilja, koja uspeva na većini zemljišta, čak i na glinovitim.

Setva se obavlja u februaru i martu, čim to vremenski uslovi dozvoli. S ozbirom da može da izdrži blaže zime pojedine sorte mogu da se seju i u jesen. U zavisnosti od vremenskih uslova seme će klijati za 5-15 dana.

Uzgoj

Opšte pravilo je da se visoke sorte seju na oko 5 cm dubine, razmak oko 20 cm, a između redova 20-25 cm. Niske sorte mogu da se se sade na razmaku od 15 cm.Uglavnom se seje u dvostruke redove. Razmak između dvoreda bi trebalo da bude 50-60 cm. Ovo je opšte pravilo, ali svaka sorta ima malo drugačije zahteve, te je preporuka da se prate uputstva na pakovanju semena.

Visoki bob je zbog svoje visine i težine sklon poleganju, te je potrebno napraviti potporu. Ako je posejan u dvored, dovoljno je da se na 4 ugla dvoreda zabiju kolci da se stavi kanap na 1-2 nivoa. Ukoliko je bob posejan u jedan red, onda se pobodu dve pritke (na svaki kraj reda) i razvuče kanap.

Bob je osetljiv na sušu, pa ga u letnjem periodu kada nastupi velika vrućina treba redovno zalivati. Preporuka je da se malčira, kako bi zemlja zadržala vlagu.

Bob najviše napadaju crne vaši. Zato je važno da se otkinu vrhovi kada biljka dostigne visinu od jednog metra, jer one najviše napdaju mlade izbojke. Još jedna mera zaštite je da se posadi čubar.

Kada planirate sadnju boba, planirajte i uzgoj sadnica čubra. Ova biljka se seje na otvorenom u aprilu, ali dugo klija. Cilj je da imate stasale biljke čubra koje možete da presadite uz bob.

Biljke prijatelji boba

Bob se odlično slaže sa krastavcem, celerom, kukuruzom, krompirom, šargarepom.

Jedino ne voli beli i crni luk, jer mu usporavaju rast.

Kada se bob bere

Bob cveta od aprila do avgusta, a dozreva jun-septembar. Sukcesivnom sadnjom svake tri nedelje do polovine leta može da se obezbedi uzastopna berba do jeseni.

Bob se bere kada su zrna mlada, čim se vide njihovi obrisi kroz mahunu.

Dodatne koristi za baštu

Bob obogaćuje zemlju azotom.
Stare biljke boba ne treba čupati iz zemlje, jer kao i svaka mahunarka, obogaćuje zemlju azotom. Dovoljno je da se izrežu tik iznad nivoa zemlje, a koren da se ostavi u zemlji.

Tekst je moguće preuzeti jedino ukoliko se navede naš portal kao linkovani izvor.