Keleraba: Izuzetno zdravo povrće, ovako se gaji

0
968
keleraba
Foto: Pixabay

Keleraba je stara povrtarska kultura, mnogo bogatija hranljivim materijama od kupusa. Evo i kako se gaji.

Spyrale Adama 1120x1080

Kelerabu možete poslužiti sirovu, kao deo salate. Takođe, može da se kuva i dinsta. Ima blago slatkast „kupusni“ ukus. Listovi su, takođe, ukusni, a mogu se koristiti kao zelje. Reč je o povrtarskoj kulturi koja je izuzetno zdrava.

Keleraba i zdravlje

Keleraba je bogata vitaminima i mineralima i ima visok sadržaj vlakana, te se koristi za smanjenje lošeg holesterola i triglicerida u krvi, kao i kod problema sa zatvorom. Ovo povrće je veoma korisno za dijabetičare, jer reguliše nivo šećera u krvi. Takođe, značajno utiče na zdravlje kostiju zbog visokog sadržaja kalcijuma i magnezijuma, a ima pozitivan uticaj i na sistem za varenje, zube i desni.

Osim vitaminima i mineralima, keleraba je bogata i kartenoidima i drugim antioksidansima. Kartenoidi štite tkiva od dejstva slobodnih radikala i oštećenja koja mogu da dovedu do ozbiljnih bolesti, navodi Webmd.

Uzgoj kelerabe

Keleraba je dvogodišnja biljka. Prve godine formira zadebljalo stablo u obliku lopte (jabučicu), a druga godina je rezervisana za cvetonosno stablo i seme. Zadebljalo stablo može biti bele, svetlozelene ili ljubičaste boje.

NADZOR Galenika Fitofarmacija 1120x180
keleraba bela
Foto: Pixabay

Što se tiče sorti, mogu se podeliti u dve grupe. Prva grupa su sorte kelerabe koje imaju sitnu, ali ukusnu jabučicu, kratak period vegetacije, ali slabu otpornost na mraz. Drugu grupu čine sorte koje imaju krupnu jabučicu, ali manju ukusnu, duži period vegetacije i dobru otpornost na mraz. Zelene sorte se obično gaje na proleće, a ljubičaste na jesen jer su one otpornije na niske temperature.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja mladog krompira u plasteniku - prvi na tržištu

Keleraba najbolje uspeva na temperaturi 18-24 stepeni, a voli plodno tlo koje zadržava vlagu, pH vrednosti od 6,0 do 7,5. Najbolje je pođubriti zemlju zgorelim stajnjakom ili kompostom u proleće ili u jesen.

Keleraba se uglavnom gaji iz rasada, mada može i direktnom setvom. Kada su u pitanju uslovi za uzgoj ima slične zahteve kao i kupus. Uglavnom se koriste đubriva sa niskim sadržajem fosfora, osim ako analiza tla ne preporučuje dodatni fosfor. Nedostatak vlage i slaba ishrana utiču na kvalitet jabučice. Sa druge strane, prekomerno đubrenje stajnjakom i azotnim đubrivom može da dovede do njenog pucanja.

Rasađivanje kelerabe se radi u poslednjim danima marta ili početkom aprila. Rane i sitne sorte se sade na rastojanju 25x25cm, a krupnije 30x35cm. Izbegavajte da je sadite na mesto gde ste tokom prethodne 3-4 godine uzgajali srodne useve (kupus, brokoli, karfiol…). Može da se sadi pored graška, pasulja, zelene salate, paradajza, krompira…

Ovu biljku napadaju iste bolesti i štetočine kao i kupus, pa je nega i zaštita ista. Navodnjavanje je neophodno, kao i dve prihrane azotnim đubrivom. Međuredna obrada i prihrana azotom se sprovodi kada stabljika počne da zadebljava. Najvažnije je da se održava vlaga zemljišta, jer ako je zemlja suva, a bude jača kiša može doći do pucanja jabučice.

PROČITAJTE I...  Kako suzbiti trips u plastenicima

Berba

Keleraba je spremna za berbu 70-80 dana od nicanja, odnosno 40 dana od rasađivanja rasada. Bere se ručno dok je nežna i mlada, odnosno, kada dostigne polovinu svoje veličine (10-ak cm u prečniku). Tada je hrskava, sočna i slatka. Seče se oštrim nožem tik ispod zadebljale stabljike (jabučice). Ako se ostavi postane prevelika, žilava i gorka.
Na isto mesto može da se sadi nakon 3 godine.

Prethodni tekstSrebrna svilenica snižava visok šećer u krvi
Sledeći tekstČuvanje plodova iz organske bašte tokom zime

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime