Kod nas se grašak seje uglavnom u proleće, iako jesenja-predzimska setva imaju niz prednosti. Bez obzira da li ste početnik ili imate iskustva sa graškom, važno je znati kada se grašak seje u jesen, kao i na šta treba obratiti pažnju na samom početku.
Grašak pripada grupi veoma ekonomičnog povrća za gajenje, prvenstveno jer daje visoke prinose i zato što sadrži mnogo hranljivih materija, te je široko zastupljen u ishrani. Mladi grašak je veliki izvor proteina, minerala, vitamina i aminokiselina. Osim što može da se koristi u svežem stanju, može da se zamrzne i na taj način dugo čuva.
S obzirom na kratku vegetaciju, grašak je odličan predusev za mnoge vrste povrća i veoma je koristan za naredne kulture, jer kao i sve mahunarke, obogaćuje zemljište lako pristupačnim azotom i odlično je zelenišno đubrivo.
Prednosti jesenje-predzimske setve graška su višestruke. Opšte je poznato da se dobija veći prinos i bolji kvalitet zrna, a značajna prednost je i ta, što se u rano proleće dobija mlad grašak za koji se postiže veća tržišna cena. Pored navedenog, ranim dolaskom mladog graška u proleće oslobađa se zemljište za setvu drugih vrsta povrća, poput paradajza ili paprike.
Uslovi za uspešnu setvu graška u jesen
Odabir pogodne sorte, optimalno vreme setve i primena agrotehničkih mera, kako bi biljke lakše podnele zimske uslove, preduslovi su za uspešan uzgoj graška.
Što se tiče najpovoljnijeg roka za setvu, ranije se savetovala setva graška polovinom oktobra, odnosno do kraja oktobra. Usev do početka mrazeva i snega naraste do 10ak centimetara, dobro se ukoreni i pripremi za zimu. Međutim, sada, zbog nestabilnog vremena i sve češćih kasnih prolećnih mrazeva koji mogu da oštete cvetove i mlade mahune, preporuka Poljoprivrednih stručnih službi je da se grašak seje u novembru. Razlog je jednostavan: ukoliko „udari“ kasni prolećni mraz, mlade biljke mnogo bolje podnose niske temperature od odraslih.
Međutim, ukoliko se zakasni sa setvom i ne nastupi naklijavanje semena u zemlji, ono će tokom zime u velikoj meri da istruli. Kako bi se smanjio gubitak prinosa, seme pre setve može da se potopi preko noći u toploj vodi da bi ovojnica omekšala i seme lakše klijalo, a setvena norma može da se poveća za 25-30 odsto.
Za setvu graška u jesen, važno je odabrati kvalitetne ranostasne sorte graška koje imaju veliku otpornost na niske temperature. To su sorte okruglog (glatkog) zrna. Sorte sa smežuranim semenom su sporostasnije i osetljivije na hladnoću. Таkođe, seme treba da je prve klase i da ima visoku klijavost.
Za setvu graška treba odabrati mesto, odnosno parcelu koja nije na prekomerno vetrovitom položaju, jer grašak ne podnosi vetar. Zemljište treba biti rastresito, mrvičaste strukture da se koren može što bolje razvijati i da je što bolji razvoj kvržičnih bakterija (mikoriza).
Za razliku od prolećne setve, u jesen se grašak sadi nešto dublje, a to je na dubinu od 6-7 cm. Preporučuje se valjanje, kao mera uz pomoć koje će se povećati kontakt semena sa zemljom, što će da ubrza klijanje.
Grašak se najčešće seje u redove i to u dvoredne leje na rastojanju 3-6 cm, kako bi se biljke naslonile jedna na drugu, odnosno, kako ne bi padale na zemlju. Razmak između redova treba da bude za niske sorte oko 30 cm, a za visoke oko 40 cm.
Zemljište ne sme biti neposredno pođubreno stajskim đubretom, jer se grašak jalovi, odnosno pretenduje da dobije veliku zelenu masu, a nedovoljno mahuna i plodova. Na isto mesto ne treba svake godine sejati grašak, može da se ponovi tek svake četvrte ili pete godine.
T.T.
Preuzimanje teksta nije dozvoljeno bez navođenja našeg portala kao linkovanog izvora.