Sa malim ulaganjima moguće je sačuvati vlagu u zemljištu koja je presudna za visok rod. Takođe, moguće je nadoknaditi nedostatak organskog đubriva. Kako to uraditi na ispravan način savetuje profesor Branko Marinković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Klimatske promene donose sve veće probleme na oranicama, te primena adekvatnih agrotehničkih mera pravi značajnu razliku.
Kako profesor Branko Marinković navodi za RTV, kvalitet zemljišta u Sremu je različit. Jedne parcele imaju višak hraniva, dok su druge strahovito osiromašene, sa svega 1-2mg fosfora.„Ne možete očekivati rekordne prinose sa 1 ili 2 mg fosfora, kao i sa parcela gde ima 40, 50, pa i preko 100mg fosfora“, kaže profesor Marinković.
On ističe da je analiza zemljišta, odnosno kontrola plodnosti zemljišta neophodan preduslov kako bi znali šta je potrebno preduzeti, da li je uopšte potrebno njivu đubriti i sa čime. Analiza košta 1200 dinara po uzorku godišnje i važi 4 godine. „To ne bi trebalo da bude veliki trošak za proizvođača“, kaže profesor Marinković.
Prolećne kulture su ove godine trpele ekstremno visoke temperature, nedostatak padavina kada je to trebalo. Prema navodima profesora, poslednjih godina imamo obilne, pljuskovite padavine, a ne umerene i pravilno raspoređene. Međutim, zbog načina kako se zemlja obrađuje, ona nema sposobnost da zadrži te padavine u dubljim slojevima, već one ostaju u površinskom sloju zemlje. Zbog toga u narednim toplim danima nastaju veliki gubici vlage – isparavanjem.
„Moramo menjati nešto u tehnologiji, ne može ovako. Svako radi da bi zaradio, a da bi zaradio, mora da vodi računa šta i kako radi“, ističe profesor Marinković.
On preporučuje sledeće:
„Nakon skidanja ozimih useva pšenice i ječma, nisu smele parcele ostati da zemljište ne bude rastrešeno, jer kada padne kiša, voda se zadržava površinski i tu zemljište bude zasićeno. Kada sunce upeče, veliki su gubici isparavanjem. Mi ne čuvamo letnje padavine, mi hoćemo totalima da rešimo dugogodišnji problem korova (40 godina tako rešavamo problem višegodišnjih korova), a sve je manja efikasnost letnjih padavina“, navodi profesor Marinković.
Njegov savet je da se zemljište malo rastrese čim se skine neki usev, kako bi efikasno prihvatilo padavine, ali ne sme da ostane otvoreno (da ne bi bili veliki gubici vode). Nakon toga potrebno je uraditi zaoravanje žetvenih ostataka, kako bi povećali sadržaj humusa i kako bi zemljište moglo da primi pljuskovite padavine.
Značaj zaoravanja žetvenih ostataka je veoma veliki. Žetvenim ostacima može da se kompezuje i nedostatak organskog đubriva.
„Ranije smo imali opravdanja da ne može kvalitetno da se zaore. Sada savremeni kombajni usitne kukuruzovinu, stablo suncokreta… Nema razloga da žetvene ostatke ne zaoravamo i ne ostavljamo u zemljištu“, navodi profesor Marinković.
Na ovaj način se kompezuje nedostatak organskog đubriva, čuva vlaga u zemljištu, te povećava prinos.
Izvor: RTV
