Osnovni zadatak nege krompira u toku vegetacije je da se obezbede najpovoljniji uslovi za intenzivniji razvoj i rast krompirove biljke, vodeći pri tome računa o ekološkim i drugim priprodnim, lokalnim i proizvodnim uslovima.
Od primarnog je značaja da se obradom reguliše i sačuva vlaga u zemljištu od nepotrebnih gubitaka, čime se vrši njeno bolje raspoređivanje na sušni period. Ovo je utoliko potrebnije jer krompir zahteva dosta vode, što se posebno odnosi na laka i peskovita zemljišta na kojima se najčešće gaji.
Nije ništa manje značajno ni provetravanje zemljišta, naročito onoga sa težom i zbijenijom strukturom, čime se omogućuje da se održi u dobrom stanju i obezbedi normalno odvijanje mikrobioloških procesa u zemljištu. Ovo je potrebno kako sa stanovišta boljeg korišćenja biljnih hraniva, tako isto i zbog stvaranja uslova za nesmetan razvoj krtola.
I najzad, zadatak nege krompira je i uništavanje korova, odnosno sprečavanje njegovog porasta, iako se ovo može postići obradom zemljišta i primenom hemijskih sredstava.
Svi navedeni ciljevi mogu se postići pravovremenim agrotehničkim i drugim zahvatima, od kojih se najvažniji: drljanje, tretiranje, ogrtanje, prihranivanje, malčiranje i suzbijanje korova herbicidima.
Kada se primenjuje drljanje
Drljanje je prava agrotehnička mera koja se primenjuje posle sađenje krompira. Ako je u periodu posle sadnje zbog kiša stvorena pokorica koja otežava nicanje biljaka ili je zemljite previše zbijeno, pristupa se drljanju. Ono se obavlja sa kratkim zubima, i to najviše 4-5 cm duboko kako se zupcima ne bi povredile posađene krtole.
Na težim zemljištima, drljanje je gotovo obavezna agrotehnička mera, jer ono stvara povoljni vazdušni i vodni režim, a utiče i na suzbijanje tek izniklih korova. Međutim, na lakšim i peskovitim zemljištima, a posebno pri povoljnim klimatskim uslovima i dobroj predsetvenoj pripremi pripremi zemljišta, ova mera može sasvim izostati.
Ogrtanje krompira
Ogrtanjem ili zagrtanjem krompira se uništavaju korovske biljke , ali osnovni zadatak ove agrotehničke mere je da se oko biljaka nagrne što više rastresite zemlje, što će omogućiti uspešniji razvoj podzemnih delova biljke-krtola.
Ogrtanjem se zemljište znatno isušuje i u krajevima sa vlažnom klimom njegova primena je obavezna naročito na zbijenim i glinovitim zemljištima.
U krajevima gde vladaju duže letnje suše, naročito u ravničarskim rejonima, ogrtanje nije preporučljivo, već se preporučuje da se zemlja nešto više nagrne na redove ili čak da se obavi i treće prskanje , ali bez ogrtanja saog useva.
