Iako je po struci automehaničar, i godinama se bavio samo popravkom i servisiranjem automobila, Veselin Trumbetašev iz Kikinde, čiji preci su se decenijama unazad bavili poljoprivredom, odložio je mehaničarski alat i upustio se u uzgoj ovaca. Za kratko vreme, uspeo je sebi da trasira put u stočarskim krugovima, proširio stado na oko 150 grla, ali su se tržišne okolnosti pogoršale, te je bio prinuđen da rasproda stado. Ubrzo nakon toga, na inicijativu prijatelja, uprkos skepsi i bojazni od neuspeha, kupio je nekoliko grla francuskih alpino koza. Ubrzo je, kaže, uvideo da su koze profitabilnije od ovaca, jedna koza, godišnje donese novca kao dve i po ovce, te ga je skepsa ubrzo napustila. Upravo se ekonomskom računicom rukovodio naš domaćin kada je sa dvanaest grla, svoje stado proširio na šezdesetak. Primaran izvor prihoda od koza dolazi od prodatog mleka, ali im puno znače i subvencije, premija na mleko, a neretko prodaju i jariće.
Ekonomičan i funkcionalan objekat
Zanatska umeća su mu, kako zadovoljno dodaje, dobrodošla prilikom podizanja objekta za boravak koza. Ideje je dobijao gledajući iskustva drugih uzgajivača po internetu, i sve što se nalazi na njihovom gazdinstvu, kako nam se pohvalio, njegovih je ruku delo. Prilikom osmišljavanja objekta na farmi koza, Veselin je, kako nam je objasnio, želeo da postigne funkcionalnost i maksimalnu iskorišćenost. Celokupan prostor je povezan, od obora, preko hranidbenog hodnika, do izmuzišta, za 6 grla, gde dobijaju koncentrovanu hranu, a istovremeno se obavlja i muža. Time je uspeo da postigne bolju kontrolu nad stadom, a u tome mu pomažu i sensori i video nadzor na farmi. U potkrovlju objekta, Veselin je napravio skladišni prostor za lagerovanje hrane, u kojem se može smestiti oko 4 i po hiljade bala, deteline i tulaja, kako se u tom delu Banata nazivaju otpaci sa njive, a koji su bogati celulozom. Te količine, kako ističe, dovoljne su mu za ishranu njegovih koza godinu dana.
Koncentrovana hrana povećava produktivnost
Na farmi koza Trumbetašev, kako u šali ističe naš domaćin, na osnovu ponašanja koza, moglo bi da se podešava tačno vreme. One imaju svoje termine za jutarnju i večernju mužu, i ako dođe do bilo kakvih odstupanja, to im unosi nemir u redove, priča nam uz osmeh Veselin. Kompletnu hranu Veselin uspeva sam da proizvede, što mu znatno pojeftinjuje proizvodnju, ali je uvideo da su njegove koze produktivnije kada im se obroci obogaćuju i koncentrovanom hranom. Bilo bi mu još rentabilnije, kako ističe, kada bi u okruženju imali pašnjake. U Banatu dominira niska, vodena trava, koja nije pogodna za ispašu stoke. Prošla su, kaže naš domaćin, vremena kada su ratari okopavali svoje njive, savremena hemijska zaštita je danas neminovnost, a on ne želi svoje životinje da hrani hemijski tretiranom sirovinom, koje su, po njegovom mišljenju, pune aflatoksina i zatrovane, što se neminovno odražava i na sam kvalitet mleka. Zato je on pristalica koncentrovane hrane, jer za nju garantuju proizvođači koji su duži niz godina na tržištu.
Nije važan broj koza, već koliko daju mleka
Upravo kvalitetna i izbalansirana ishrana je ključna da bi koze tokom cele godine bile u dobroj kondiciji i da bi davale veće količine mleka. Na njegovoj farmi se dnevno pomuze do 200 litara, što je mesečno oko 6 hiljada litara, ali Veselin je zacrtao sebi novi cilj. U narednom periodu planira da sprovede mini eksperiment, tako što će smanjiti broj grla, sa 60 na 30, ali očekuje da će tada imati veće količine mleka, oko 250 litara dnevno. Trumbetašev kaže da su sve količine kozijeg mleka, do pandemije koronavirusa, predavali jednoj privatnoj mlekari iz Krušedola, a kada su usledile zabrane kretanja, zbog vanrednog stanja u zemlji, ta činjenica ih je ubrzala u nameri da aktiviraju sopstvenu mini – mlekaru, u okviru gazdinstva.Veselin kaže da je to bio hrabar potez, s obzirom na to da su Banaćani naviknuti, pre svega, na kravlje mleko. U toku pandemije koronavirusa, interesovanje klijenata za kozjim mlekom, surutkom i mladim sirom je drastično poraslo, jer je ono u narodu poznato kao lek, dnevno se sa njihovog kućnog praga prodaje oko 200 litara mleka. Proizvode i sireve, ali isključivo na tradicionalan način, jer nisu pristalice raznih dodataka, poput borovnica, ili đumbira.
Oni koji nisu spremni na rad i disciplinu nema treba da se bave kozarstvom
S obzirom na to da je u poslednje dve godine drastično porasla potražnja za kozijim mlekom, surutkom i sirom, sve je više zainteresovanih ljudi koji bi voleli da se bave uzgojem koza. Trumbetašev kaže da tim poslom ne bi trebalo da se bave oni koji su čitav radni vek proveli u kancelarijama, ili oni koji nisu naviknuti na fizički rad. U ovom poslu su najvažniji upornost i vojnička disciplina i odricanje. On ne pamti kada su sa suprugom Sonjom, koja je zadužena za pravljenje surutke i sireva, negde otputovali na godišnji odmor. Na kraju je poručio svima koji su spremni na takav način života, da je uspeh 100 posto zagarantovan.
