Sajam pčelara Vojvodine održan je u Novom Sad na Poljoprivrednom fakultetu. Kao i zadnjih 35 godine i ove su pčelari mogli da prisustvuju stučnim predavanjima, obiđu prodajni deo i upoznaju se sa inovacijama na tržištu.
‚‚Moram da napomenem da u proteklih 36 godina imamo izuzetnu saradnju sa Poljoprivrednim fakultetom i da naše dve institucije odlično sarađuju, što se može videti i kroz odaziv ljudi kojih danas ima preko 1500 pčelara iz Vojvodine i okolnih zemalja.‚‚ – sa ponosom ističe Milan Bulajić direktor zadruge ‚‚Školarska košnica‚‚.
Iako se stalno polemiše o tome koliki je značaj i da li ga zapravo ima kada su udruživanja u pitanju, pčelarske zajednice imaju jak stav po tom pitanju.
‚‚Udruživanje uvek znači biti konkurentniji u svakom smislu te reči… Svi mi, ako se ozbiljno udružimo, to je jedna ozbiljna količina meda sa kojom se može izaći pred inostrano tržište‚‚ – objašnjava Bulajić
Teme kojima se posvetila pažnja bile su vezane za bolesti pčela, tehnologiju pčelarenja zarad visokih prinosa i ishranom pčela. Na tu temu porazgovarali smo i sa Rodoljubom Živadinovićem, predsednikom Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
‚‚Danas govorimo o hrani i ishrani pčela u praktičnom pčelarenju. Pokrivaju se sve one najvažnije teme koje pčelari čini mi se vrlo često zaboravljaju. A to je da moraju što više da se drže prirodne hrane.‚‚ – pojašnjava Živadinović.
Prema rečima našeg sagovornika, ishrana pčela je postala jedan izazova na koji domaćini nailaze. Stacionarno pčelarenje skoro da se može smatrati drevnim načinom pčelarenja.
‚‚Selidba je prioritet. Mi smo se borili i kod države da to shvati i prihvati. Prošle godine pa i ove imaće subvencije za sve vrste prikolica za sve vrste motornih vozila za selidbu pčela. Selidba danas postaje imperativ.‚‚ – Ističe Živadinović
Klima ne ide u prilog i svaki napori pčelara da ostvare profit nailaze na još jedan veliki problem – krađa košnica. Kako unutar organizacija tako i u saradnji sa vlastima, pčelari pokušavaju da stanu na put tom problemu.
Večito pitanje koje tišti naše proizvođače je subvencije. Kada ih nema nedostaju, a kada stignu malo je.
‚‚Država je dala ono što je mogla u ovom trenutku. Prošle godine smo dobili oko 5 miliona evra subvencija to je ona suma od 720 dinara po košnici. Podrška mladim poljoprivrednicima. Svi pčelari koji su tražili prošle godine podršku, dobili su je. I naravno subvencioniranje opreme do 55%. To su jako važne stvari za pčelarstvo.‚‚ – pojašnjava Živadinović.
Otvorene su nove teme, nova pitanja ali i novi planovi za predstojeću godinu. Udruženja, savezi, grupe. Kako god da se okupe pčelari nalaze zajednički motiv i snagu da se unapređuju i razvijaju. Ono što je svakako zajedničko pčelarima i njihovim ljubimicama, pčelama, je spremnost i organizovanost. Pčelarski savezi na nivou cele zemlje dobro funkcionišu zajedno i, baš kao u košnici, međusobno se pomažu.
