Đubrenje voćnjaka piljevinom i strugotinom – da ili ne?

0
253
vocnjak jesen
Foto: Pixabay

Ostaci od drveta (piljevina ili strugotina) u zavisnosti od kog drveta je ostatak, uglavnom se koristi u drvno-prerađivačkoj industriji za pravljenje iverice, kuvane lamperije itd. Kao đubrivo se ne koristi u poljoprivredi, a evo i zašto.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Korišćenje ostatak od drveta, kao što su strugotina ili piljevina ne treba koristiti za đubrenje voćnjaka, jer je većinom pH tog otpada kiseo i nije pogodan za tu namenu, izuzev kod proizvodnje borovnice, gde se dodaje prilikom sadnje oko korena. Dodavanje se vrši da bi se održavala kiselost zemljišta koju borovnica treba da ima.

Ukoliko se spali ostatak (ta procedura košta) pepeo tada može da se koristi po njivi, kao  vrsta đubriva, ali to je primena koja se veoma retko sreće u savremenoj voćarskoj proizvodnji i nije isplativa.

Adama Sultan 1120x180

Zeleno, organsko, neorgansko đubrivo

Da bi se zemljište obogatilo azotom iz atmosfere, često se uzgajaju usevi koji služe kao zeleno đubrivo. Ovi usevi mogu takođe povećati i sadržaj fosfora kroz pokretljivost hranljivih materija.

Đubriva se mogu grubo podeliti na organska đubriva sastavljena od obogaćene organske materije biljnog ili životinjskog porekla i neorganska đubriva sastavljena od veštački dobivenih supstanci ili minerala.

galenika pylon 1120x85

Mnoga neorganska đubriva ne zamenjuju elemente u zemljištu, pa se zemljište postepeno ispošćuje pri uzgajanju useva. Neorganska đubriva se trenutno proizvode na način koji je nemoguće koristiti beskonačno. Kalijum i fosfor dolaze iz rudnika i takvi izvori su ograničeni.

PROČITAJTE I...  Zbog niske otkupne cene mleka

Upotreba drvne biomase

Kada je reč o biomasi, najčešće se koristi direktno za grejanje, kuvanje ili zagrevanje tople vode, ali se može koristiti i za proizvodnju električne energije i toplote, pa se kao takva odnedavno sve više koristi za proizvodnju biogoriva. Takođe se može koristiti u industriji za proizvodnju vlakana i hemikalija. Biomasa je obnovljivi izvor energije, a može se podeliti na drvnu, nedrvnu i životinjski otpad. Drvna biomasa podrazumeva ostatke i otpad koji je nastao pri piljenju ili brušenju. Ostaci od drveta uglavnom služe kao sirovina za proizvode, brikete i pelete.

Kraj jeseni je period godine kada se poslovi u voćnjaku privode kraju. Nakon završene zaštite bilja, potrebno je zasade nađubriti u cilju nadoknađivanja hranjivih elemenata potrošenih u vegetaciji.

Đubrenje voćaka u ovom periodu sprovodi se organskim i mineralnim đubrivima. Od organskih, najčešće se upotrebljava stajnjak, pri čemu treba voditi računa da to bude zgoreli ili poluzgoreli stajnjak. Najviše se koristi goveđi, mada se može koristiti i konjski, ovčiji, svinjski ili živinski stajnjak.

Prethodni tekstEU daje milion evra za unapređenje srpskog tržišta mesa
Sledeći tekstGazdinstvo Holo: Od malog tovilišta do najmodernijeg centra za reprodukciju svinja u Evropi

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime