Racionalna i efikasna primena inputa u voćarstvu, a posebno azotnog đubriva omogućava značajne uštede i bolji odnos između uloženog i dobijenog u voćarskoj proizvodi. Kako to ostvariti u zasadima drvenastih voćaka savetuje dipl.ing. Momir Nedić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo.
Veliko povećanje cena đubriva, a posebno azotnog, kao i drugih inputa u poljoprivrednoj proizvodnji, jasni su signali da proizvođači moraju da se prilagode novonastalnoj situaciji i izazovima. Pravilnim upravljanjem azotne prihrane u zasadima voća mogu da se ostvare značajne uštede i praktično snizi cena koštanja krajnjeg proizvoda. Kako bi se to uradilo, neophodno je znati osobine azota kao hraniva za voćne vrste i kako ga one usvajaju.
Kako višegodišnje biljke usvajaju azot
Višegodišnje biljke usvajaju azot najviše preko korena i to uglavnom u obliku nitratnog jona. Tokom hladnije dela proleća, manji deo azota usvajaju u obliku amonijačnog jona. Drvenaste voćne vrste skoro polovinu usvojenog azota skladište u stablu i korenu kao rezervu. Iz tih rezervi azot na početku vegetacije se koristi za cvetanje, listanje i početni rast mladara, sve do faze precvetavanja kada kreće intezivno usvajanje korenom.
To praktično znači da đubrenje azotom pre cvetanja višegodišnjih drvenastih biljaka nema nikakvog smisla. Naročito nema smisla primena nitratnih formi, jer se one lako ispiraju iz zemljišta.
Jedino u suvom voćarenju ima smisla primena manje doze amonijačnih formi azota (amonijum-sulfat) do dve nedelje pre cvetanja, jer se pozitivno naelektrisani amonijačni joni čvrsto vežu za negativno naelektrisane glinene minerale u zemljištu i na taj način ne dolazi do njihovog ispiranja.
Nitratne forme azota ne treba primenjivati do precvetavanja, a zatim se mogu raditi intervencije u zavisnosti od rodnog potencijala. Azotna đubriva na bazi nitrata su AN, KAN, kalcijum nitrat, magnezijum nitrat, kalijum nitrat. Sva ova đubriva izuzev KAN-a su vodotopiva i mogu se koristiti preko sistema za navodnjavanje.
Dakle, isplativije je ukupnu količinu azotne prihrane raspodeliti u nekoliko manjih doza (do 20 kg N/ha po aplikaciji). Ako je slabija oplodnja ili dođe do izostanka roda zbog niskih temperatura, tada se azotna prihrana može izostaviti.
Sa upotrebom azotnih đubriva treba biti pažljiv, jer visoke pojedinačne doze mogu da izazovu probleme kao što su prevelika bujnost krošnje i osetljivost na napade insekata. Kako biste znali da li ste preterali, jedan od sigurnih znakova da je došlo do preteranog nakupljanja nitrata u listovima je pojava kolonija lisnih vaši na vrhovima mladara.
Folijarna primena Uree
Ekonomičan način primene azota je i folijarna primena Uree koja je na ovaj način 12 puta efikasnija od primene preko zemlje. Ovde je važno istaći da se tokom vegetacije koristi niža koncentracija (0,4%), a krajem jeseni viša (3%). Takođe, bitno je da temperatura vazduha prilikom primene ne prelazi 22 stepena Celzijusa kako ne bi došlo do preteranog gubljenja hraniva isparavanjem.
Primena osoke u zasadima voća
Pored navedenog, treba razmotriti i druge izvore azota, poput osoke. Iako nije praksa u voćarstvu korisno je znati da 1.000 litara tečnog sajnjaka sadrži do 11 kg azota, 5 kg fosfora i čak 30 kg kalijuma, kao i mnoge druge makro i mikro nutrijente. Ovde je važno znati da se azot u tečnom stajnjaku nalazi u amonijačnom formi i da brzo isparava, te primena injektorima bi imala višestruku prednost. Iz sanitarnih razloga primenu osoke u višegodišnjim zasadima voća treba ograničiti na jednu jesenju primenu nakon što se završi berba. Doza primene 2000-3000 litara po hektaru.
dipl.ing. Momir Nedić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, PSSS Kruševac
