Stajnjak je jedno od najviše korišćenih organskih đubriva, a njegova uloga je da popravi fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta. Kada i kako se stajnjak pravilno unosi u zemljište savet daje dipl. ing. Svetlana Jerinić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.
Stajnjak se uvek unosi u zemljište pre obrade. To je najbolje uraditi krajem leta, odnosno, početkom jeseni. Upravo u ovom periodu su povoljni temperatura i vlaga zemljište za njegovo razlaganje.
Iznošenje stajnjaka na parcelu ili njivu se radi po hladnijem vremenu, oblačnom i bez vetra. Nakon što se rasturi po parceli potrebno ga je odmah zaorati.
Zašto je važno odmah zaorati stajnjak?
U našoj zemlji praksa je da stajnjak stoji danima na njivi u gomilicama (pa čak i nedeljama i mesecima), što je potpuno pogrešno. Posledica ovog postupka je njegovo brzo sušenje i veliki gubitak azota. Zatim, po kišnom vremenu deo hraniva se ispira u zemljšte ispod tih gomilica, te se taj deo više nađubri i biljke koje tu rastu su bujnije, a usev sporije sazreva.
Kada je reč o smanjenju vrednosti stajnjaka, treba znati da stajnjak koji je odmah zaoran ima vrednost 100%. Ako se zaore nakon tri dana vrednost mu opada za 20%, a ako se ostavi da leži na njivi preko zime, izgubi čak 50% svoje vrednosti.
Kada se ponovo koristi stajnjak?
Stajnjak može biti od različitih životinja i ima produženo dejstvo. U prvoj godini se iskoristi 50% hraniva, u drugoj 30%, u trećoj godini 20%. Zato se preporučuje upotreba svake druge ili treće godine, uz dodavanje biljnih hraniva.
U zavisnosti od biljne kulture koja će se gajiti zavisi i potrebna količina stajnjaka, a kreće se od 10 do 60 tona po hektaru. Veće količine su potrebne za okopavine i voćarske kulture.
Za kraj, sugerišemo da pročitate kako se pravilno čuva stajnjak, odnosno, šta je pakovanje stajnjaka i zašto je veoma važno.
