Trešnja je jedna od omiljenih voćki širom sveta. Cvetanje trešnje je oduvek bilo inspiracija mnogim umetnicima, a gotovo da ne postoji osoba na svetu koja ne zastane pred tom lepotom. Cvetu trešnje je posvećeno mnogo pesama, književnih dela i legendi, a čitava jedna nacija je opčinjena trešnjinim cvetom. Plodu trešnje raduju se sve generacije, od najmlađih do najstarijih, a o značaju ove voćke najbolje govori njena zastupljenost u voćarskoj proizvodnji u svetu.
Trešnjin cvet jedan je od simbola Japana. Svake godine stanovnici ove zemlje sa nestrpljenjem očekuju pupoljke cveta trešanja, a samo cvetanje za njih predstavlja veliki događaj, koji se slavi. U Japanu se smatra da cvet trešnje donosi uspeh, pa je zato običaj da cela porodica provede dan ispod nje. Pored simbola sreće, cvet trešnje predstavlja i simbol prolaznosti i čistote.
Trešnjin cvet predstavlja japanski nacionalni cvet. On je ujedno i simbol sreće, koji ima tradiciju hiljadama godina staru. Japanski umetnici, slikari, pesnici i aristokratija slavili su samo cvetanje drveta, kultivisali su ga baš zbog njegove lepote.
Cvetu trešnje posvećeno mnogo pesama, književnih dela i legendi. Prema nekim procenama u Japanu ima više od milion stabala. Ono što bitno razlikuje Japance od nas, jeste to da, za razliku od nas, Japanci značaj pridaju samom cvetu trešnje, ali ne i plodu. Trešnja upravo ovih danas cveta i kod nas.
Za naše zdravlje, plod trešnje ima posebnu vrednost zbog svog bogatstva antioksidantima. Svoju popularnost stekla je u Rimsko doba. Naime, rimski vojnici su je konzumirali verujući da će na taj način povećati snagu i energiju. To i nije daleko od istine, s obzirom da ova voćka obiluje vitaminima A, B1, B2, B3, B6, C i K mineralima kalcijumom, gvožđem, bakrom, manganom, magnezijumom, fosforom i cinkom. Pored toga, trešnje pospešuju razvoj kolagen i time poboljšavaju izgled kože.
Moderni zasadi trešnje u ekspanziji
Naša zemlja je prošle godine izvezla oko 35.000 tona trešanja. Podizanje modernih zasada trešanja poslednjih godina je u velikoj ekspanziji. U našoj zemlji savremena tehnologija na slabo bujnim podlogama gizeli 5 i 6 primenjuje se već punih 10 godina.
Uz nove tehnologije prinos 4-6 kilograma po stablu
Nadomak Beograda, u Starim Banovcima, posetili smo jedan od prvih modernih trešnjara u Srbiji, koji se nalazi u 3. godini i prostire se na oko 8 hektara. Ove godine očekuje se rod od 4-6 kilograma po jednom stablu, što je bilo potpuno nezamislivo u starim tehnologijama proizvodnje. Priča iz ličnog iskustva da savremeni zasad trešnje rađa dobar profit ima mnogo.
Jedna od najvećih novina je da se na našim prostorima otvara centar za kalibriranje, selekciju, pakovanje i otkup koji će zadovoljavati najviše evropske standarde.
Za podizanje jednog savremenog zasada trešanja potrebno je veliko znanje i stučnost koje podrazumeva sve od analize zemljišta, izbora sadnog materijala, navodnjavanja, protivgradnih mreža, ishrane biljaka kao i svih drugih pomo i agro tehničkih mera.
Interesovanje za podizanje modernih zasada povećava se svake godine. Voćari su shvatili da samo sa novim znanjima koja su u službi modernih tehnologija mogu da dobiju konkurentan proizvod koji postiže znatno višu cenu na tržištu, kako domaćem tako i inostranom tržištu.
