Mladi i obrazovani: Stečeno znanje primenjujemo u svom selu

0
79

Znanje je, kao ekonomski resurs, postalo uslov bez kojeg se ne može. To je ključ uspeha i zato se od ranog detinjstva konstantno edukujem i usavršavam – priča nam Stefan Gligorić, diplomirani inženjer poljoprivrede. On je zacrtao cilj, da u godinama koje slede, u svom rodnom selu Manđelosu, primeni stečeno znanje i svojim primerom promeni sumornu sliku nestajanja vojvođanskih sela. Drago mu je da, na raznim manifestacijama i stručnim konferencijama, ima priliku da upoznaje i druge ambiciozne i mlade proizvođače, da razmene iskustva, i da zajedničkim angažmanom doprinesu razvoju sela i zadržavanju porodica u njima. On obrađuje 100 hektara zemlje na kojima se najviše gaje kukuruz, pšenica i suncokret.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Redukovana prihrana pšenice

Ovaj posvećeni 25-ogodišnji sremski poljoprivrednik, prisutan je na svim edukativnim predavanjima, uvek je na izvoru informacija, u toku je sa agrarnim trendovima, konkursnim linijama, svime što bi mu omogućilo efikasnije korišćenje svih nasleđenih potencijala.

Od prethodnih generacija Gligorića, koji su u selu odvajkada poznati kao uzorni domaćini, nasledio je 100 hektara zemlje, na kojoj se od ratarskih kultura najviše gaje kukuruz, pšenica i suncokret. Najvažniji poslovi u prvim mesecima godine – prihrana ozimih kultura i prolećna setva su, kaže Stefan završeni, ali pod otežanim uslovima, pre svega, zbog nerealne cene mineralnih đubriva, i stalnog povećanja cene goriva.

Adama Sultan 1120x180

Ovaj mladi domaćin je krajem februara, prvu prihranu primenio samo na pšenici, morao je, kaže, da utroši oko 250 kilograma azotnog đubriva po hektaru, dok će pred vlatanje pšenice, utrošiti duplo manje količine. To su, po njegovom mišljenju, optimalne količine đubriva, tako da ne očekuje da će se to bitnije odraziti na prinose, što ne može da garantuje za jare useve, kao što su kukuruz i suncokret, jer će im prihrana biti redukovana.

PROČITAJTE I...  Prednosti uzgoja ovaca u Srbiji

Nakon skupe setve nova muka – otkupna cena pšenice

Kalkulacija je, kaže Stefan, kristalno jasna, i lako se može izvesti. Po jednom hektaru zemlje, azotno đubrivo će ih koštati 300 evra, što je i tri puta više nego lane. Već sada se može reći da će se nagla poskupljenja inputa neminovno reflektovati i na prinose, s obzirom na to da će veliki broj ratara primeniti redukovanu prihranu. U ataru sela Manđelos, ovog proleća je svega petnaestak većih proizvođača odradilo taj važan posao, dok ostali nisu ni izlazili na svoje njive.

Aneri Galenika 1120x185px

Ne prođe nijedna godina, a da ratari ne gledaju u nebo, i da ne iščekuju odluku Vlade o otkupnoj ceni pšenice. Navikli su se već, kaže Gligorić, da do žetve ne znaju kakvoj ceni da se nadaju. U ratarskim krugovima se priča da bi proizvođači ove godine mogli da se nadaju ceni od 28 dinara za kilogram pšenice, ali zbog ratnih dešavanja u Ukrajini, postoji mogućnost da dođe do poremećaja na svetskim berzama, te je prerano za bilo kakvu prognozu.

PROČITAJTE I...  Beograd udvostučio ulaganja u poljoprivredu

Iako je 28 dinara za kilogram te žitarice solidna cena, prema Gligorićevom mišljenju, u vreme žetve bi ona trebalo da premaši i 33 dinara, da bi ratari imali bilo kakvu računicu, nakon ogromnih finansijskih izdataka.

Ratare u EU države stimulišu sa 300 evra po hektaru

Bilo bi lakše kada bi u selu postojalo neko Udruženje ili zadruga, ali su, kako nezadovoljno dodaje naš sagovornik, svi dosadašnji pokušaji okupljanja oko zajedničkih ciljeva, bili bezuspešni. Ali su komšijska briga i ispomoć i dalje na ceni, tako da se, uprkos deficitu radne snage, u vreme sezonskih poslova, svi poslovi u ataru Manđelosa, završavaju u optimalnim rokovima. Međusobna ispomoć poljoprivrednika nije problem, ali bi voleli sremski ratari kada bi se država prema njima postavila kao što to rade nadležni u susednim državama.

Subvencije su im, kako ističe, ključni problem. Po njegovom mišljenju, trebalo bi i kod nas primeniti evropski model subvencionisanja. kako biljne, tako i stočarske proizvodnje. Taj model podrazumeva povećanje iznosa za podsticaje po hektaru, i on bi, trebalo da bude različit za ratare, povrtare, stočare, voćare. Stefan kaže da su njegove kolege voćari i on, prilikom obilaska evropskih gazdinstava, od tamošnjih proizvođača čuli da ih njihove države podržavaju sa 300 evra po hektaru, kada je reč o ratarskoj proizvodnji, dok je taj iznos za povrtarsku i voćarsku proizvodnju 700 evra. Domaći proizvođači, u Srbiji, nezadovoljno dodaje naš sagovornik, dobijaju svega 4.000 dinara, a za taj iznos, u trenutnim tržišnim uslovima, mogu da kupe svega 33 kilograma uree.

PROČITAJTE I...  Kolike će biti subvencije u 2021. godini

Država poljoprivrednike treba da tretira kao saveznike  

Iako se nezadovoljni paori, povremeno pobune ili najave blokadu puteva, nagomilani problemi u agraru se sporo rešavaju. Razočaran je činjenicom što kreatori agrarne politike ne preduzimaju energičnije korake, ali nije pristalica „nasilnog“ vida dolaska do ciljeva.

Država bi, kako poručuje, trebalo da tretira poljoprivrednike kao saveznike, a kada to bude, osim deklarativno, uradila i u praksi, situacija će krenuti na bolje. A da bi i njegovom domaćinstvu bilo bolje, Stefan redovno aplicira za podsticajna sredstva Pokrajinske vlade, jer, kako ističe, moderne tehnologije postaju neminovnost u proizvodnji. Ove godine će se prijaviti i na konkurs iz IPARD programa, za nabavku novog traktora, kako bi, uz znanje i upornost, naravno, i uz pomoć svojih roditelja, koji su mu najveći oslonac i vetar u leđa, nastavio da realizuje ambiciozne planove i u godinama koje slede.

Sagovornik: Stefan Gligorić, diplomirani inženjer poljoprivrede

Prethodni tekstTrešnja: Voćka koja hrani dušu i telo
Sledeći tekstApril je pravo vreme za sadnju i setvu ovog povrća i cveća

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime