U otvorenom pismu upućenom ministru za zaštitu životne sredine i gradonačelniku Pirota, povodom planirane i delimično realizovane izgradnje mini-hidroelektrana, profesori su upozorili na uništavanje dragocenih vodnih resursa.
Izgradnja malih hidroelektrana nije pitanje napretka već opstanka preostalih prirodnih vrednosti, stav je građana i aktivista inicijative „Odbranimo reke Stare planine“, iskazan i na masovnom protestu početkom septembra u Pirotu.
Zabrinutost za očuvanje prirodnih resursa izrazili su i stručnjaci u otvorenom pismu upućenom ministru za zaštitu životne sredine Goranu Trivanu i gradonačelniku Pirota Vladanu Vasiću. Pismo su potpisali dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, dekan Biološkog fakulteta Željko Tomanović, dekan Geografskog fakulteta Dejan Filipović, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta Dušan Polomčić, kao i direktor Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Pavle Pavlović.
Zaštita prirodnih resursa – moralna obaveza
Profesori su izneli javno svoj stav smatrajući to svojom moralnom obavezom u ime visokoškolskih ustanova čija je delatnost istraživanje i zaštita prirodnih resursa. Dekan Šumarskog fakulteta se gradonačelniku Pirota Vladanu Vasiću obratio još u februaru ove godine, ali je pismo ostalo bez odgovora.
Gradonačelnik Vasić je u više navrata istakao da odluku o tome da li je neka MHE prihvatljiva ili ne daju nadležne institucije, pre svega Zavod za zaštitu prirode, elektrodistribucija i vodoprivreda. Ministar Trivan se još ranije izjasnio da podržava zabranu izgradnje MHE u zaštićenim područjima.
Park prirode – jedinstveni ekosistem
U pismu profesora ministru navodi se da je neprihvatljiva aktivnost u vezi sa korišćenjem prostora na području Parka prirode „Stara planina“ sa jedinstvenim ekosistemima i biološkom raznovrsnošću pastrmskih riba, kao i brojnih drugih grupa biljaka i životinja, koje predstavljaju opšte dobro za lokalno stanovništvo, kao i sve građane naše zemlje.
Planirana gradnja 58 MHE na području Stare planine ugrožava tradicionalan način života, egzistenciju i mogućnost ostanka preostalog stanovništva staroplaninskih sela, među kojima ima i zaštićenih kulturno-istorijskih celina, upozoravaju stručnjaci.
Uništavanje vodnog bogatsva
Srbija je najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju domicilne površinske vode. Vodno bogatstvo naše zemlje je pod dodatno velikim negativnim uticajima brojnih zagađivača, lošeg gazdovanja, a povrh svega, masovna izgradnja MHE preti da malo preostalih dragocenih resursa bude potpuno uništeno, navodi se u pismu.
„Potpuno nam je jasna i obaveza da se proizvodnja energije na račun fosilnih goriva delimično zameni tzv. „zelenom“ energijom dobijenom iz obnovljivih izvora. Međutim, MHE su više nego skromni proizvođači energije: ako bi bilo izgrađeno svih 856 objekata, prema postojećem Katastru, bilo bi obezbeđeno najviše do 3,5 odsto potrebne količine električne energije na godišnjem nivou, ali bi istovremeno bili uništeni najvredniji brdsko-planinski vodotokovi (primer Jošaničke reke na padinama Kopaonika), uz narušavanje predela, bio i geodiverziteta“, upozorili su profesori.
U pismu su podsetili da su Srbija i Balkan jedno od najvažnijih područja diverziteta potočnih pastrmka u Evropi, a da se mini-hidroelektrane grade upravo na tim rekama.
Riblje staze koje se na tim postrojenjima grade služe samo zadovoljenju formalnih propisa i izigravaju suštinu. One nemaju nikakvu svrhu jer potočna pastrmka nije migratorna vrsta i ne koristi riblje staze.
Dodatno, promena vodnog režima utiče na menjanje i uništavanje rečnih staništa sa biljnim i životinjskim svetom, prirodnih plodišta riba i na promenu obima i dinamike erozije u rečnom koritu.
Iskustva zapadnoevropskih zemalja
Pored toga, remeti se režim prihranjivanja izdani vodom iz rečnog korita (koja je uvedena u cevi), tako da dolazi do smanjivanja izdašnosti ili presušivanja lokalnih izvora, što ugrožava i vodosnabdevanje stanovništva – stoji u pismu uz napomenu:
„Sve ovo pokazuju dosadašnja iskustva zapadnoevropskih zemalja, a pogotovu MHE u alpskim delovima Nemačke, Austrije, Italije i Francuske, a što je podstaklo brojne diskusije u ovim zemljama, kao i na nivou Evropske unije o neznatnim energetskim koristima MHE, a velikim i nesrazmernim ekološkim štetama koju nanose. Kao siromašna zemlja moramo iz tuđih grešaka da izvlačimo pouke, a ne da srljamo u nove greške.“
Četvorica dekana Univerziteta u Beogradu i direktor Instituta za biološka istraživanja, na kraju svog obraćanja ministru Trivanu i gradonačelniku Vasiću, napominju da danas postoje mnogo efikasnije i isplativije, a u smislu očuvanja prostora i životne sredine, održivije opcije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (vetroenergija, solarna energija, energija iz biomase, geotermalna, i dr.). Nasuprot tome, alternativa čistoj vodi ne postoji i život bez nje nije moguć.
Izvor: Agronews, Politika
