Ako dopustimo ili čak i težimo tome da genetski izmenjeni organizmi svoj genom šire u prirodnoj populaciji, to je nalik zadiranju u klicu biološkog diverziteta, čije će posledice osećati sve buduće generacije i njihovi ekosistemi, upozoravaju ekolozi.
Debata o genetskoj izmeni prirodnih organizama nije nikakva novost. U tehničkom smislu, mnogo toga je moguće. U etičkom, stvari postaju komplikovanije. Već su u raspravi o genetskoj modifikaciji biljaka važnu ulogu igrala strahovanja da se ne izgubi kontrola. Ako je na nekom polju zasađeno genetski modifikovano povrće, pa dobro. Kome nije po volji, neka kupi povrće sa susednog polja. Ali šta ako dođe do kontaminacije?
Sličnu zabrinutost ekolozi dele u pogledu takozvane „gene drive“ tehnike u oblasti genetske manipulacije živih bića. Reč je o relativno novoj tehnologiji pomoću koje se genom nekog živog bića manipuliše tako da se stimuliše prenos određenih gena kao dominantnih. Te gene nasleđuju svi potomci zbog čega se oni izrazito brzo šire, što za posledicu može imati promenu genetskog indentiteta cele vrste ili čak i njen nestanak.
Londonskim naučnicima nedavno je zahvaljujući „gene drive“ tehnici uspelo da sposobnost razmnožavanja vrste komarca Anopheles gambiae promene na taj način da se populacija nakon sedam do dvanaest generacija u potpunosti urušila. Prednost je bila ta što je u pitanju jedan od glavnih prenosnika malarije.
Uništenje čitave populacije komaraca dogodilo se, naravno, u laboratoriji, i nije dokaz da bi ono bilo uspešno i u prirodi. Naučnici sada pripremaju kontrolisane eksperimente u prirodnom okruženju. Ali kada se jednom izgubi kontrola, posledice su nesagledive, piše Euractiv.de.
Rizici „gene drive“ tehnike
Ekološka udruženja i savezi poljoprivrednika energično upozoravaju na rizike „gene drive“ tehnike. Nemačkoj ministarki ekologije Svenji Šulce (Sćultze) upućeno je pismo, koje su, između ostalih, potpisali Savez za zaštitu životne sredine i prirode Nemačke (BUND) i Zajednica poljoprovrednika (AbL), sa molbom da se „zauzme za efikasne mere protiv nekontrolisanog širenja organizama genetski izmenjenih pomoću nove tehnike“.
Dok su do sada u centru primene genetskih tehnika bile kultivisane biljke i domaće korisne životinje, sada se radi na tome da se genetski izmene prirodne populacije. Puštanje na slobodu genetski izmenjenih organizama, što dovodi do toga da se njihovi geni šire u prirodnoj populaciji, nema opravdanja, smatraju potpisnici.
„Ako dopustimo ili čak i težimo tome da genetski izmenjeni organizmi svoj genom šire u prirodnoj populaciji, to je nalik zadiranju u klicu biološkog diverziteta, čije će posledice osećati sve buduće generacije i njihovi ekosistemi“, upozorili su ekolozi.
Oni traže zabranu puštanja na slobodu, uvoza i komercijalnog uzgoja organizama koji su izmenjeni genetskim inženjeringom, ako ti organizmi mogu da se razmnože i prošire u prirodnoj populaciji, kao i stroge bezbednosne standarde za odgovarajuće laboratorije. Potpisnici pisma se pozivaju na u pravu Evropske unije usidreno načelo predostrožnosti, koje kaže da nova tehnologija može biti primenjena tek kada je nesumnjivo dokazano da ne može da nanese štetu.
I ministarstvo ekologije naglasilo je u svom odgovoru da se nekontrolisano širenje genetskim inženjeringom izmenjenih organizama „mora po svaku cenu sprečiti“ i da kod „gene drive“ tehnike postoji „posebno visok rizik nekontrolisanog širenja“.
Ministarstvo je naglasilo i da se i na nacionalnim i na međunarodnom planu posebno zalaže za strogu kontrolu rizika i primenu načela predostrožnosti.
Moratorijum na „gene drive“ tehniku
Silvija Bender iz ekološke organizacije BUND pozdravila je kritički stav ministarstva i izrazila očekivanje da će se nemačka vlada snažno založiti za moratorijum na „gene drive“ tehniku, naglasivši da „prirodna biološka raznovrsnost mora ostati očuvana i za buduća pokoljenja“.
To, međutim, neće biti jednostavno. Već je rasprava o produženju dozvole za upotrebu opasnog herbicida Glifosat pokazala razjedinjenost nemačke vladajuće koalicije u oblasti genetske tehnologije. Na nivou EU razmimoilaženja su još veća, a na globalnom nivou polazna stanovišta često dijametralno suprotna.
Izvor: Agronews, EurActiv
