S razlogom se puno priča o izumiranju sela i odlasku mladih u grad, ili inostranstvo. Međutim, ima i pozitivnih primera, doduše veoma malo, kada mladi odluče da se iz grada presele na selo. A još su ređi primeri da se mladi bračni parovi iz inostranstva, dosele u Srbiju i to na selo. Baš takav primer snimili smo u selu Kolut, malom vojvođanskom selu nadomak Sombora.
Bojan Šimičević se pre sedam godina sa suprugom i decom iz Holandije doselio u Kolut, rešen da se bavi poljoprivredom. Vrlo brzo su shvatili da je ratarstvo uzaludan posao kada obrađujete malo zemlje, te je odluka pala na ovčarstvo i to na romanovsku ovcu. A evo i zašto baš ova rasa.
Zašto baš romanovska rasa ovaca?
„Romanovska ovca je najplodnija ovca, ona daje i do 5 jaganjaca. Naš prosek je za sad 2,4 po ovci, po jagnjenju. Ona može na svakih 6 meseci da se jagnji, ali mi ostavljamo na svakih 8 kako bi se ovca odmorila“, kaže Bojan Šimičević.
Vrlo brzo su se zaljubili u ovčarstvo te im ni učenje, ni puno rada i odricanja nije tako teško padalo, priča nam Bojan. Za samo nekoliko godina uspeli su da dođu do veoma kvalitetnih grla, a stado im danas broji oko 160 ovaca. Iako za ovce kažu da nisu zahtevne, Bojan i njegova supruga im pružaju svu neophodnu negu i kada su uslovi držanja u pitanju, a i kada je u pitanju ishrana.
„Ovca koja daje veliki broj jaganjaca zahteva i mnogo pažnje. Kvalitetnu ishranu, vitamine, minerale…“.
Naš domaćin smatra da je romanovska ovca trenutno najtraženija u Srbiji, jer on bez problema proda sav priplodni materijal. Međutim, kada su muška jagnjad u pitanju, ona se manje traže, ali ih Šimičevići uspeju prodati klanicama. Pa ipak, zarada se ne krije tu.
„Ako ste dobro organizovali posao, može se od ovoga lepo živeti. Što veći broj ovaca, veća je i zarada. Međutim, kada bi sve išlo u klanicu, ne bi bilo tako sjajno. Nas spašava prodaja za priplod.“
Potražnja postoji, nedostaje organizovan otkup
Ono što definitivno nedostaje u Srbiji jeste organizovaniji otkup i izvoz. Pokušaja je bilo i uspešnih i manje uspešnih, ali je činjenica da potražnja za jagnjećim mesom postoji.
„Mi imamo stranicu na Facebook-u, i tamo nam mesečno stiže bar 30 zahteva iz inostranstva. Traže 300 jaganjaca, naravno mi to nemamo.“
Kada su bili na samom početku, Šimičevići su želeli da stignu do broja od 120 grla. Zacrtani plan su odavno ostvarili, pa čak i prešli, pa zato danas žele da malo modernizuju mehanizaciju, a kuda će ih put odvesti, kako kaže Bojan, pokazaće vreme, kao i domaća agrarna politika.
Opširnije pogledati u prilogu.
