Iskusnim poljoprivrednicima je mnogo lakše da se preorjentišu na organsku proizvodnju nego onima koji se poljoprivredom nikada nisu bavili. Znanje koje stičete u konvencionalnoj proizvodnji su neprikosnovena u daljem bavljenjom poljoprivredom po organskim principima.
„Razlika između konvencionalne i organske ekološke proizvodnje, pre svega morate veoma dobro znati šta se dešava i koji je proces u zemljištu i proces u biljkama u organskoj poljoprivredi. Morate znati da je potpuno drugi sistem i zaštite biljaka koja je preventivna. Znači najbitnija je prevencija, kasno je da prskate biljku kasnije, tu je razlika sa kovencionalnom proizvodnjom.“
„Takođe je jako bitno da je Ministarstvo poljoprivrede odmah na početku donelo zakon o organskoj proizvodnji. Kasnije će imati samo dopunu tog zakona i ta regulativa je u potpunosti usaglašena sa EU“ – rekao je prof. dr Ljubinko Jovanović, dekan Fakulteta ekološke poljoprivrede.
Zakon – najbolji praktikum
Ne retko čujemo da je najbolji praktikum koji možete da pročitate kada je reč o organskoj proizvodnji upravo zakon kojim je regulisana. Uz tekst zakona koji govori o tome šta je dozvoljeno a šta ne, ide i pravilnik po kojem je potrebno postupiti ukoliko želite da se bavite organskom proizvodnjom i da nakon perioda konverzije budete sertifikovani proizvođač.
„To su potpuno nove metode čišćenja, održavanje zemljišta, podizanje oplemenjivanja zemljišta. Znači korišćenjem različitih preparata koji do sada nisu bili i nisu uopšte korišćeni. To je razlika između konvencionalne i organske proizvodnje.“
„Stajnjak je najbolji oplemenjivač i koristi se svake druge, treće godine. Ovde se susrećete sa prirodnim lekovima, prorodnim preparatima od koprive, lekovitih bilja koji se koriste umesto klasičnih pesticida.“
„Takođe ne smete koristiti veštačko đubrivo, zato što su izuzetno štetna po zemljište ukoliko se ne koriste i još neke druge stvari. Znači npr. kada je biljka mala, a dodali ste 300 kg đubriva, ona to ne može odjednom da usvoji, usvaja tokom rasta. Od skoro je u velikoj proizvodnji izbačeno stajsko đubrivo.“ – objašnjava prof. dr Ljubinko Jovanović.
Razlika između tradicionalne i organske proizvodnje
Iako organska proizvodnja u mnogome podseća na obrade zemljišta kakva su primenjivali naši preci, moramo da napravimo razliku između onoga što nazivamo tradicionalnom poljoprivredom i organskom proizvodnjom. Organski proizvod je samo onaj koji je sertifikovan jer je kontrolisan. Niko nam ne zabranjuje proizvodnju po organskim principima, ali bez sertifikata taj proizvod ne možemo nazvati organskim.
„Ne možete da se bazirate na staroj, tradicionalnoj proizvodnji, znali su i tada za kompost, ali su ga bacali pored đubreta, a to je stajnjak. Bakterije su prelazile iz stajnjaka i vršile degradaciju do onih mineralnih. Prednost toga je što mikroorganizmi vrše mineralizaciju svih biljnih ostataka i kada oni završe, imate minerale koji su apsolutno u vodenoj fazi pristupačni biljkama“ – navodi prof. dr Ljubinko Jovanović.
Organska proizvodnja čuvar biodiverziteta
Jedna od važnih stavki organske proizvodnje je očuvanje biodiverziteta ili biološke raznovrsnosti. Upravo ovo je i dovelo do očuvanja pre svega autohtonih sorti, jer su one prilagođene na postojeće ekološke i biotičke faktore poput klime, zemljišta ili štetočina i uzročnika bolesti.
„Kad je organska ekološka proizvodnja počela, to je bilo favorizovanje tih autohtonih sorti. Jer kad imate autohtone sorte koje rastu u nekom kraju, samo ono što raste u tom kraju je u redu, one su prilagođene i otpornije na razne bolesti“ – iznosi prof. dr Ljubinko Jovanović
Uspeh organske proizvodnje uz dobar odabir sorti zavisi i od poštovanja plodoreda, združivanja useva, malčiranja, zelenišnog đubrenja, navodnjavanja, gajenja međuuseva i ozimnih pokrovnih useva. Metoda organske biljne proizvodnje u Srbiji propisane su pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje.