Opštinu Mionica nedavno je zadesilo jako nevreme, velike kiše i vodeni nanosi doveli su do izlivanja reke Ribnice. Bujični tokovi poplavili su plodne oranice, zasade povrća na otvorenom, stradale su životinje i pričinjena je velika materijalna šteta. Reka je izašla iz svog korita, a lokalno stanovništvo nije imalo vremena da reaguje u kratkom roku.
Porodično gazdinstvo Čede Jovančića smešteno je u idiličnom planinskom kraju koje pripada selu Brežđe. Ova vredna porodica pretežno se bavi stočarstvom, sa akcentom na svinjarstvo koje je najviše zastupljeno. Krave se drže zbog proizvodnje sira i kajmaka vrhunskog kvaliteta, a kupaca uvek ima i često se traži koji kilogram više. Zbog konfuzne dokumentacije pomoć države u vidu subvencija je ove godine izostala, ali od sledeće na nju će sigurno moći da se računa.
Teško se živi, pa još i poplava
Poskupljene stočne hrane i drugog repromaterijala doveli su do toga da je poljoprivredna proizvodnja na samoj granici rentabilnosti. Teško se posluje i malo zarađuje, kaže naš sagovornik. Osim nade u bolje dane, našim poljoprivrednicima ne ostaje mnogo toga na raspolaganju.
Čeda i njegova supruga imaju petoro dece, velika porodica zahteva mnogo rada kako bi se deci priuštio normalan život. Danonoćno i vredno rade svi i planiraju da proširuju stočni fond kada se za to budu stekli svi uslovi. Naš sagovornik osim na svom imanju radi i u državnoj firmi da bi se porodici obezbedilo sve što treba. U ovom trenutku nije moguće da se živi samo od poljoprivrede.
Kiša koja je bez prestanka padala 24 sata, dovela je do izlivanja rečnog korita. Reka Ribnica je za samo nekoliko sati pred sobom odnela sate i dane mukotrpnog rada i ulaganja.
Čeda ističe da Opština Mionica uvek izlazi pred zahteve poljoprivrednika i koliko može u svakom trenutku za njih pokušava nešto da učini. Pozitivan primer dobre saradnje sa lolalnom samoupravom nije tako čest primer kod nas.
Ćerka rame uz rame sa tatom
Da posle kiše uvek sija Sunce i na red dolaze neki bolji dani, govori i primer Čedine starije ćerke Kristine koja na imanju rame uz rame sa tatom radi sve poslove, od baliranja sena, hranjenja životinja, spremanja silaže, pa sve do vožnje traktora . Što je najvažnije ona želi da ostane na svom imanju i planira da unapređuje posao i povećava brog grla.
Srbija sigurno ima u svakom selu makar po jednu Kristinu, vrednu, mladu i sposobnu na kojoj će sutra ostati celo imanje. Država mora da nađe načina da stimuliše i nagradi ovakve mlade ljude da ostanu na selu. Neophodno je da se naprave dobri putevi, da se sprovede elektrifikacija, da se mladima pruže sadržaji koji mogu da se nađu i u gradu, jer samo uz ovakve ljude naša zemlja može ponovo da bude jaka i bogata agrarna zemlja.
Sagovornik: Čeda Jovančić, selo Brežđe
