Porodica Kolarević iz sela Tabanovići kod Mionice dugo godina se bavila svinjarstvom, međutim iz godine u godinu njihova računica nije bila pozitivna. Iz tog razloga su odlučili da se posvete i drugim granama stočarstva, pa danas imaju i krave i ovce. Nekada je u ovom selu i bližoj okolini bilo i do 3000 svinja, a danas svega nekoliko manjih farmi, kaže Milovan Kolarević.
„2013. i 2014. svinje su bile 230 dinara, sada su 150, a išlo je i na 110. Zato smo sa 500 komada, prešli na svega 100 svinja, a smanjivaćemo i to. Sada imamo i krave i ovce, ne bi li opstali nekako“ – kaže nam Milovan.
Iz svinjarstva u ovčarstvo i govedarstvo
Kada su pre 2,5 godine odlučili da oforme ozbiljnije stado ovaca, izabrali su sjeničku ovcu, kao otpornu i zahvalnu za uzgoj. Iako se sve više mladih okreće ovčarstvu, najviše i zbog subvencija, situacija na tržištu nije tako sjajna, kaže Milovan. On ističe i to da ljudi prodaju stada, zbog najave da će minimum za subvencije sa 10 biti povećan na 30 grla. Osim toga, ni trenutna cena, a ni potražnja, nisu na zavidnom nivou, kaže naš domaćin.
„Nikakva je cena, sad je spala na 220 dinara, bile su 300. Čuli smo da se jagnjad uvoze iz Makedonije, a ljudi ovde se žale nemaju kome da prodaju.“
Milovanov sin, Dragan je odlučio da ostane na selu, kako kaže iz čiste ljubavi prema seoskom načinu života. Iako trenutno nije lako, on nade polaže baš u ovčarstvo. Međutim, uz sve priče kako mladi treba da ostanu na selu, nije im obezbeđena ni osnovna infrastruktura, kao što su to struja i voda. Naime Kolarevići su do sada uložili oko 10 hiljada evra u pronalaženje rešenja da svoje domaćinstvo i stoku snabdeju vodom, ali im to još nije pošlo za rukom, priča nam Dragan.
Problemi sa vodom i strujom
„Mučimo se sa strujom, mučimo se sa vodom, ono osnovno što bi svako selo trebalo da ima. Mi smo jedino selo u Mioničkoj opštini koje nema vodu. Bušili smo, tražili, nismo uspeli. Dovlačimo vodu u bazene uz reke, koja je zagađena. Sa druge strane, čim malo dune vetar, mi nemamo struju, a moramo da meljemo da radimo. Ja ne tražim od države ništa, osim ovog osnovnog, da mogu da radim“ – žali se Milovan.
Kolarevići na farmi imaju i 10 krava, sa štalskim prosekom od oko 22 litra mleka. Zadovoljni su za sada i sa tim i sa saradnjom sa mlekarom iz Mladenovca. Kada su zidali farmu, zidali su je za tov bikova, od kojeg su davnih dana odustali. Međutim, trenutna situacija na tržištu dovodi ih u razmišljanje da počnu da ostavljaju mušku telad za tov.
Ima li računice u biodizelu?
Svi poljoprivrednici se slažu da je u svakoj proizvodnji najskuplja nafta. Sa tim se slažu i naši domaćini koji su rešili da svoju potrebu za energentima prevedu na biodizel koji će sami praviti.
Posejali su 5 hektara suncokreta i 6 soje, kupili mašine, pa će od ove godine računica biti nešto drugačija, bar se tome nadaju. „Da se sada kupi suncokret i napravi biodizel, košta oko 70 dinara, a plus toga ostaje vam i sačma koja je sada oko 33 dinara na tržištu. Od 100 kilograma suncokreta, dobijete 50 litara goriva, plus 50 kilograma sačme.“
Većina domaćinstava u ovom kraju svaštari isto kao i naši domaćini. Ne usuđuju se da izaberu jednu granu poljoprivrede, jer kako kažu, nesigurnost u svakom segmentu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, im ne daje taj luksuz.
Opširnije pogledati u prilogu.
