Iako se antimikrobna sredstva koriste širom sveta kako bi kontrolisala i lečile infekcije kod životinja i ljudi, njihova prekomerna upotreba i zloupotreba dovode do rasta rizika od AMR. Iz tog razloga se međunarodni standardi o odgovornoj upotrebi antibiotika, doneti od strane Svetske organizacije za zdravlje životinja i drugih partnera, moraju u potpunosti primenjivati u svim državama.
Svetska organizacija za zdravlje životinja (OIE) nedavno je bila domaćin svetskim liderima u očuvanju zdravlja životinja iz javnog i privatnog sektora i civilnog društva, kako bi razgovarali o novim idejama i rešenjima za globalni rast antimikrobne rezistencije (AMR).
Globalni trend rasta antimikrobne rezistencije (AMR)
Trodnevni događaj na kome je prisustvovalo više od 500 učesnika, predstavnika 182 zemlje članice OIE-a i međunarodnih partnera (kao što su FAO, SZO, Svetska banka i Međuagencijska koordinaciona grupa Ujedinjenih nacija za AMR), kao i predstavnici industrije hrane (mesa, mleka, jaja, akvakulture) i farmaceutske industrije, civilnog društva i akademske zajednice. organizovan je pod visokim pokroviteljstvom njegovog veličanstva Mohameda VI, kralja Maroka.
Zaključeno je da je sprečavanje AMR od ključnog značaja za zdravlje ljudi, kao i za bezbednost i sigurnost hrane, zdravlje i dobrobit životinja i održivi razvoj poljoprivrede.
Iako se antimikrobna sredstva koriste širom sveta kako bi kontrolisala i lečile infekcije kod životinja i ljudi, njihova prekomerna upotreba i zloupotreba dovode do rasta rizika od AMR, pri čemu globalna ekonomija, kretanje ljudi, životinja, različitih roba i hrane širom sveta, omogućavaju otpornim patogenim mikroorganizmima da se lako šire, ugožavajući zdravlje ljudi, životinja i životne sredine.
Međusektorska koordinacija
Pored toga, tema brojnih diskusija bila je potreba za međusektorskom koordinacijom na nacionalnom nivou kroz Nacionalne akcione planove za sprečavanje razvoja i širenja antimikrobne rezistencije, u skladu sa Globalnim akcionim planovima koje je donela Tripartitna grupa, Svetska zdravstvena ogranizacija, OIE i FAO.
Predavači na ovom skupu su bili ministri, zamenici ministara i državni sekretari iz zemalja širom sveta, uključujući Maroko, Nemačku, Senegal, Tajland, Japan, Norvešku, Bocvanu, Srbiju i Uzbekistan. Delegacija Srbije, koju je predvodio državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Željko Radošević, aktivno je učestovala na konferenciji, posebno na panelu posvećenom aspektima zdravlja životinja na AMR, što je jedan od najvećih svetskih zdravstvenih izazova 21. veka.
Generalni direktor OIE, dr Monik Eloa naglasila je da se samo kroz promociju odgovorne i oprezne upotrebe antimikrobnih sredstava može obezbediti njihova efikasnost u lečenju ljudi i životinja, kao i njihova dugoročna primena. Istakla je da je postignut značajan napredak u ovoj misiji. Međunarodni standardi o odgovornoj upotrebi antibiotika već su doneti od strane OIE i drugih partnera. Oni se moraju u potpunosti primenjivati u svim državama i za to je neophodna međunarodna saradnja. Zajedničkim radom zemlje članice OIE mogu rešiti izazove, podeliti najbolje prakse i osigurati globalna poboljšanja u ovoj oblasti..
Ministri koji su zvanično učestvovali na konferenciji, govorili su o sopstvenim nacionalnim programima za kontrolu AMR, akcionim planovima i merama koje sprovode kako bi smanjili antimikrobnu rezistenciju kod životinja, odnosno kako primenjuju međunarodne standarde.
Akcioni plan za kontrolu rezistencije bakterija na antibiotike
Državni sekretar i zamenik ministra poljoprivrede Srbije Željko Radošević istakao je da je Republika Srbija u potpunosti svesna značaja antimikrobne rezistencije kao globalnog problema i prioriteta za javno zdravlje i zdravlja životinja, kao i potrebe da se sektori koji se bave zdravljem ljudi, životinja, biljaka i životne sredine, uz liderstvo OIE i drugih međunarodnih organizacija, u potpunosti posvete rešavanju ovog globalnog problema.
On je izvestio da je Srbija pripremila Nacionalnu strategiju i nacrt Nacionalnog programa sa Akcionim planom za kontrolu rezistencije bakterija na antibiotike, i da se uz podršku EU, od 2016. godine sprovodi tvining projekat čija jedna od ključnih komponenti upravo antimikrobna rezistencija. Projekat pruža podršku u harmonizaciji propisa, u izradi programa monitoringa rezistencije na antimikrobna sredstva, edukaciji i podizanju svesti svih zainteresovanih strana.
Donete su i odgovarajuće preporuke, koje uključuju hitan poziv za sprovođenje istraživanja i razvoja novih antimikrobnih lekova, kao i alternativnih sredstava uključujući i prioritetne vakcine, ukidanje i odlučno sprovođenje zabrene upotrebe antibiotika kao promotora rasta i osiguranje da kvalifikovani veterinari i odgajivači međusobno blisko sarađuju kako bi se osigurala odgovorna i racionalna upotreba ključnih lekova, uz zabranu upotrebe određenih antibiotika kod životinja, zbog njihovog primarnog značaja za lečenje ljudi (npr. cefalosporini, kolitsin i dr.).
Izvor: Agronews, Agrosmart
