Naši istraživači sa Poljoprivrednog i Biološkog fakulteta, Instituta za multidisciplinarna istraživanja u saradnji sa Institutom za vinovu lozu i vino iz La Riohe u Španiji, trenutno rade na projektu pod naslovom “Genetička karakterizacija prokupca: novi resursi za održivu i klimatski otpornu srpsku vinsku industriju”
Projekat traje narednih godinu i po dana i svakako će doprineti unapređenju našeg vinskog sektora, a posebno naših starih autohtonih sorti.
Prema rečima rukovodioca projekta prof. dr Slavice Todić, sa beogradskog Poljoprivrednog fakulteta, prokupac je naša veoma stara i najznačajnija autohtona sorta. Interesovanje za njeno gajenje i proizvodnju vina je iz godine u godinu sve veće. Najbrojniji čokoti su u Župi, Toplici i Šumadiji.
”Naša istraživanja predviđaju sekvenciranja genoma deset “klonova” prokupca, što će dati uvid u njihovu genetičku strukturu i varijacije omogućujući buduću klonsku selekciju varijeteta najbolje adaptiranih na klimatske promene i sa potencijalno najboljim kvalitetom vina”, objašnjava za Blic profesorka Todić. – Cilj nam je da ovim istraživanjima izdvojimo čokote koji će biti polazna osnova za prozvodnju serifikovanog klonskog sadnog materijala prokupca koji će biti dostupan svim zainteresovanim vinarijama.
Vinske sorte ugrožene klimatskim promenama
Učesnici projekta ističu da će klimatske promene, u narednim godinama, dovesti u pitanje gajenje brojnih internacionalnih sorti u vinskim regijama u kojima trenutno dominiraju. Kao jedno od rešenja vide istraživanja regionalnih sorti koje su bolje adaptirane na lokalne uslove.
Drugi pravac istraživanja su stari čokoti koji predstavljaju ostatke naše vinske istorije i preživeli su verovatno vekove bez bilo kakvih naših intervencija. Postoji mogućnost njihove revitalizacije i komercijalne proizvodnje.
Naučni savetnik sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Miroslav Nikolić kaže da prethodna istraživanja, publikovana u uglednom međunarodnom naučnom časopisu “Frontiers in Plant Science”, pokazuju da je “prokupac” zaista veoma stara sorta.
– U prethodnim istraživanjima nismo uspeli da otkrijemo roditelje, odnosno pedigre prokupca, pa je to, takođe, jedan od važnih ciljeva ovog projekta.
Dopisni član SANU prof. dr Željko Tomanović ističe da se uzorci starih čokota markiraju i po našim manastirima koji čuvaju veoma stare loze, nepoznate starosti i nejasnog porekla, tako da se zaista očekuju zanimljivi rezultati.
