Standardizacija kvaliteta vina, preko je potrebna i jedan je od uslova da se u tu oblast uvede definitivni red na duže staze. Po tom pitanju složni su proizvođači vina iz svih vinskih rejona u Srbiji. Značaj usklađivanja sa evropskim propisima u oblasti proizvodnje vina, prvi su prepoznali knjaževački vinari. Pre nekoliko godina ljubičastu markicu, za oznaku geografsko poreklo vina, ponele su tri vinarije iz tog kraja. Jesu li već imali neku dobrobit od tog poteza i osećaju li se neki pomaci na tom polju, pitali smo na početku razgovora, našeg domaćina, Zvonimira Uroševića iz sela Ravna, koji je bio među inicijatorima te ideje.
Etiketa na ambalaži garant kvaliteta vina
Za svaki dobro osmišljen projekat, poput pilot projekta Ministarstva poljoprivrede, neophodno je da protekne određeni vremenski period. Urošević ističe i dodaje da će glavni benefit uvođenja oznake geografsko poreklo, osetiti pre svega, sami konzumenti. Etiketa na ambalaži garant je kvaliteta vina. Kao i u mnogim drugim sferama i u vinogradarskoj proizvodnji, decenijama unazad dozvoljavana su razna odstupanja od pravila. To je dovelo do hiperprodukcije plagijata. Moraće da se uloži još mnogo napora, kako bi se iskorenile loše navike nesavesnih proizvođača – smatra ovaj poznati vinar. Lokalno Udruženje proizvođača vina i rakije „Vir“ među prvima u tom kraju je pokrenulo inicijativu za uvođenjem reda i veće discipline u toj oblasti. Ipak, njihove aktivnosti nisu bile dovoljno motivišuće da se stanje promeni, ističe on.
Povratiti „stari sjaj“ srpskim autohtonim sortama
Zvonimir sa ponosom priča o svojim precima, koji su prve čokote autohtonih crnih sorti „Plovdina“ , „Game“ – a i „Prokupca“, zasadili davnih 30-tih godina prošlog veka. Njegov sin i on su nastavljači te tradicije. Želja im je, kako ističe, da povrate „stari sjaj“ tih sorti. Tajna kvaliteta vina u knjaževačkom vinogorju krije se, pre svega, u nadmorskim visinama na kojima se podižu zasadi loze. Visina od 250 do 400 metara određuje kiselost vinima koja je često i najbitnija specifičnost visokokvalitetnih vina. Kiselost njihovih vina je oko 6 grama po litru. To je jedan od glavnih razloga zbog kojih, kako ističe Urošević, imaju sve predispozicije za proizvodnju vina. I to vina čije je geografsko poreko poznato i priznato.
„Timakum“ poznat i van granica naše zemlje
Knjaževačko vinogorje nastavlja utabanim stazama koje su pohodili rimski imperatori. Meštani sela Ravna, najstarijeg vojnog utvrđenja u Timočkoj krajini, u kojem se nalazi i poznato arheološko nalazište „Timakum Minus“, trude se da sve bogomdane blagodeti uvrste u turističku ponudu. To je jedan od razloga zbog kojeg su se Uroševići odlučili da registruju robnu marku karakterističnog imena „Timakum“, za bela vina koja nastaju u njihovoj vinariji. Godišnje se u Vinariji „Urošević“, proizvede oko 10 hiljada litara vina. Trenutno se komzumiraju samo u domaćim ugostiteljskim objektima, ali bi voleli kada bi uskoro mogli da pokucaju i na vrata evropskog tržišta.
Sačuvati stogodišnju tradiciju vinarije
Dok se ne steknu uslovi da vina malih proizvođača iz tog rejona, budu uvrštena na vinske karte ugostiteljskih objekata u inostranstvu, Knjaževčani su akcenat stavili na razvoj vinskog turizma. Dovodeći brojne strane turiste, pre svega iz Bugarske, da obilazeći istorijske znamenitosti, degustiraju vina sa tog podneblja. Urošević smatra da je to najbolji način za popularizaciju te „božanske kapljice“. On kaže da je poslednjih godina, konkurencija u svetu vina velika i da je sve teži proboj do potrošača. Uvereni su da će jedinstvenim ukusima grožđa, koje beru u sopstvenim vinogradima, uspeti da sačuvaju bezmalo stogodišnju tradiciju postojanja porodičnog vinskog podruma.
