Cene žitarica i hrane rastu zbog povećane tražnje Kine, a pre svega kukuruza i pšenice. Da li će cene i dalje da rastu i zašto iz UPS-a očekuju pad cene pšenice u maju saznaćete u narednim redovima.
Kina uvozi hranu, što bi naš narod rekao „i šakom i kapom“. Takav uvoz hrane još nije zapamćen, pa se postavlja pitanje zašto kina gomila žitarice?
Kako objašanjava predstavnik Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović, Kina 70% svoje domaće proizvodnje kukuruza koristi za ishranu stoke. Međutim, to nije bilo dovoljno zbog povećane tražnje stanovništva za mesom. Zbog toga je morala da počne da uvozi dodatne količine, što radi još od 2020. godine.
Prema njegovim rečima, ni to nije bilo dovoljno, pa je kineska vlast morala da interveniše sa pšenicom iz robnim rezervi da bi nadoknadila nedostatak kukuruza za stočnu hranu. Kako bi nadoknadili robne rezerve, morali su da uvezu novu količinu pšenice.
Kako Bogunović ističe, osim toga u Kini se promenila ishrana. Zbog uticaja sa Zapada, postale su popularne paste i hlebovi što je dodatno povećalo potrošnju pšenice u ovoj zemlji.
Sa druge strane, na svetskom nivou ne postoji mogućnost da se povećaju površine pod pšenicom, jer se već radi intezivna proizvodnja na najsavremeniji način. Pritom, izražena je degradacija zemljišta zbog upotrebe herbicida i neadekvatnog korišćenja veštačkih đubriva. To praktično znači da ne mogu da se ostvare veći prinosi. Bogunović jedinu šansu vidi u novim sortama i hibridima, te primeni savremenih tehnologija koje bi dovele do toga da proizvodnja bude manje zavisna od klimatskih promena.
„Klimatske promene uzrokuju pad proizvodnje, a rast tražnje na berzama u svetu i povećavaju cene. Kako smo mi deo svetskog tržišta, rast cena se i kod nas prenosi. Kukuruz je sada kod nas oko 25 dinara, što je 33 odsto skuplje nego 2020. godine. Pšenica je bila 33 dinara, sada je stala na 31 dinar, a bila je 20 dinara. To je rast od 48 procenata. Soja je otišla 37 procenata u odnosu na prethodnu godinu“, precizirao je Bogunović za Tanjug.
Šta očekivati: Dalji rast ili pad cene pšenice?
On očekuje da će cene žitarica još da rastu. Dva su glavna razloga, prvi je kontejnerski transport koji je poskupeo za 10 puta i još je pritom otežan. Drugi razlog je rast cena mineralnih đubriva, posebno azotnih đubriva koja se proizvode iz gasa kojeg nigde nema, a tamo gde ga ima skuplji je i za 180%.
„Mi trenutno nemamo našu proizvodnju, iako je Azotara prodata“, naveo je Bogunović. On je napomenuo da je za poljoprivrednike dobro što su cene žitarica, posebno pšenice više, ali ne i za prerađivačku industriju.
U prerađivačkoj industriji, pak, čvrsto veruju da će tokom ove godine doći do pada cene pšenice. Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica očekuje da će se desiti prekretnica na svetskom tržištu i da će cena pšenice početi da se vraća „u normalu“ tokom aprila ili maja. Iz Unije pekara veruju da će pšenica u našoj zemlji dobro roditi, te da će cena da padne između maja i žetve.
Izvori: Tanjug / FoNet
